Regulacija grejanja u stambenim zgradama (DANFOSS)

U hidraulički neuravnoteženim sistemima grejanja, u zimskom režimu rada, često se događa da unutrašnja temperatura prostora nije zadovoljavajuća. Nekad je pretoplo, nekad je hladno, teško se postiže optimalna sobna temperatura

Razlog za takve pojave leži u fizičkim zakonima kojima je podložan hidraulički sistem centralnog grejanja. Prostorije koje su fizički bliže cirkulacionoj pumpi se brže zagrevaju jer dobijaju veću količinu tople vode u odnosu na udaljenije prostorije.

Slika 1. Primer dobro balansiranog sistema

Da bi se optimalno zagrejale i udaljenije prostorije, period uzgrevanja se produžuje i nakon što su najbliže prostorije optimalno zagrejane, te je krajnji rezultat niža temperatura od optimalne u daljim i viša u bližim prostorijama. Hidrauličkim uravnotežavanjem sistema grejanja, gore pomenute manjkavosti se mogu ispraviti.

Temperatura u prostoriji se može podešavati tako da je količina toplote koju odaje grejno telo adekvatna trenutnim potrebama korisnika i zahtevanoj nameni prostorije. Računi za grejanje će biti adekvatni stvarno utrošenoj energiji toplote, a komfor grejanja neuporedivo bolji u odnosu na neuravnotežene sisteme.

Rekonstrukcijom sistema grejanja i investicijom u opremu za uravnotežavanje sistema, vlasnici stanova i kuća mogu očekivati isplatu uložene investicije u nekoliko narednih grejnih sezona, a sve zbog smanjenja računa za grejanje.

VELIKO POBOLJŠANJE UZ MALA ULAGANJA

Za bolji rad sistema grejanja, savetujemo sledeće:

• ugradnju kvalitetnih termostatskih radijatorskih ventila koji omogućavaju automatsku regulaciju temperature u prostoru.
• ugradnju automatskih balansnih ventila na vertikale (horizontale) cevnog razvoda što omogućava pravilnu raspodelu vode za grejanje u hidrauličnom sistemu.

Prednosti upotrebe:

• viši komfor boravka u grejanom prostoru: hidrauličkim uravnoteženjem sistema i ugradnjom termostatskih ventila postiže se, energetski i finansijski posmatrano, optimalan rad sistema centralnog grejanja. Takođe, rešava se i mogući problem pojave buke i šuma na radijatorskim ventilima.
• ušteda na troškovima grejanja: u zgradi sa 10-15 stanova je moguće, primenom napred pomenutih rešenja, uštedeti 15-30% novca na računima za grejanje.

Period otplate (povraćaja) uložene investicije je, prema dosadašnjim iskustvima, oko 3 godine.

ŠTA BI TREBALO IZBEGAVATI?

U praksi se često sreće sledeći slučaj: lokacija korisnika je daleko od pumpe i žali se na loše grejanje. Umesto hidrauličkog uravnotežavanja, investitor i izvođač pribegavaju drugim neprimerenim rešenjima koji nepotrebno uvećavaju potrošnju energije.

Neprimerena rešenja koja bi trebalo izbegavati:

• povećanje snage postojeće cirkulacione pumpe ili čak i zamena postojeće, jačom pumpom. Na taj način povećava se protok što će dovesti do poboljšanja grejanja na udaljenijim grejnim telima, ali i pregrejavanja prostorija koje su bliže pumpi. Takođe, doći će i do pojave šuma u instalaciji, što posebno negativno utiče na komfor korisnika.
• povišenje polazne temperature vode za grejanje: to utiče na sva grejna tela u sistemu, a ne samo na hladnije radijatore. Konačan rezultat: pregrevanje prostorija bližih pumpi.
• zamena ručnih, termostatskim radijatorskim ventilima bez hidrauličkog uravnotežavanja cele instalacije: u većim zgradama ovo će prouzrokovati nejednako vreme odziva sistema grejanja (u periodu uzgrevanja i svakoj promeni koja je uzrokovana automatikom toplotne podstanice).

Rezultat je da će dovoljan protok tople vode ka grejnim telima daljim od pumpe krenuti tek kada se u prostorijama bližim pumpi postigne zadata temperatura i termostatski ventili zatvore protok u radijatore. Obzirom da je svaki sistem grejanja dinamički (promenljive karakteristike u vremenu), najudaljeniji prostori će, praktično, uvek biti bez dovoljnog grejanja.

ŠTA BI TREBALO ČINITI?

Za početak, možda je bolje pitanje:

ZAŠTO BI BILO ŠTA TREBALO ČINITI?

Za korisnike čiji su stanovi i grejna tela dalje od pumpe i imaju loše grejanje odgovor je jasan: DOBRO GREJANJE.

Korisnici čiji su stanovi i grejna tela bliže pumpi i imaju više temperature od potrebne (pregrevanje) su svesni da se uvodi (ili je već uveden) novi sistem naplate grejanja po stvarno utrošenoj toploti (putem kalorimetara ili kombinacijom kalorimetara i delitelja toplote): NIŽI RAČUNI ZA GREJANJE

Ukoliko imate problem nejednakog zagrevanja zgrade obratite se predsedniku skupštine stanara ili vlasniku zgrade, kako bi se oni raspitali o ekonomičnosti hidrauličkog uravnoteženja i ugradnje termostatskih radijatorskih ventila.

Predsednik skupštine stanara bi trebalo da:

dobije saglasnost polovine vlasnika stanova i da uvrsti predviđene troškove u godišnji budžet za održavanje

naruči izvođenje projektne dokumentacije od strane ovlašćenog projektanta sa licencom Inženjerske komore Srbije. Projekat bi trebalo da uzme u obzir postojeće stanje instalacije, tražene uslove isporučioca toplotne energije i da odredi tipove, količinu i predpodešavanje ventila potrebnih za hidrauličko uravnotežavanje, kao i termostatske radijatorske ventile

na osnovu specifikacije opreme i radova koja je rezultat projekta, pribavlja ponude za izbor najpovoljnijeg izvođača radova i obezbedi efikasan nadzor na radovima

Pravilan rad sistema centralnog grejanja zahteva stručan i kvalitetan pristup projektovanju, izvođenju i održavanju instalacije.

U projektnoj dokumentaciji, projektant vrši detaljan proračun instalacije, specificira potrebnu opremu, vrednosti predpodešavanja ventila i daje okvirnu vrednost investicije. Dobar izvođač radova izvodi instalaciju tačno po projektu i po potrebi, merenjem stvarnog protoka, proverava tačnost predpodešavanja regulacionih ventila.

ZAKLJUČAK

Upotreba termostatskih radijatorskih ventila i automatskog balansiranja, osim boljeg kvaliteta grejanja, omogućava i veliki potencijal za uštedu energije i smanjenje računa za grejanje.

Takođe, ne sme se zanemariti ni ekološki aspekt: manje bespotrebno bačene toplotne energije znači i manju emisiju štetnih gasova u atmosferu. Procena Konferencije o klimatskim promenama (Kopenhagen, 2009) je da se 50% od ukupne količine emisije CO2 koju Evropa treba da redukuje do 2020. godine, može postići zamenom svih običnih radijatorskih ventila, radijatorskim ventilima sa termostatskom glavom.

PREPORUČUJEMO:  Rešenja za uštedu energije u rekonstrukciji grejnih i rashladnih sistema (DANFOSS)