Koliko košta priključenje na daljinski sistem grejanja?

[ rts.rs - 19. 01. 2020. ]

Podaci Udruženja toplana pokazuju da se četvrtina srpskih domaćinstava greje iz toplana, a na ugalj i drva 45 odsto. Jedno od bržih rešenja za smanjenje zagađenja je i priključenje individualnih domaćinstava na daljinske sisteme grejanja. Ima li mogućnosti za to, bar u najzagađenijim gradovima i koliko to košta?

Grejanje iz toplana, iako nekima skupo, važi za najkomfornije, a i ekološki je prihvatljivo. Ove decenije daljinski sistemi su obnavljani, pa od 59 toplana većina koristi gas.

Grejanje iz toplana, iako nekima skupo, važi za najkomfornije, a i ekološki je prihvatljivo. Ove decenije daljinski sistemi su obnavljani, pa od 59 toplana većina koristi gas.

"Učešće prirodnog gasa u proizvodnji toplotne energije je 77 procenta, mazuta 13 odsto, a uglja 10 odsto. Što se tiče gasa sve zagađujuće čestice su na donjim ganicama, a što se tiče onih koje koriste mazut i ugalj njih inspekcije permanentno kontrolišu, tako da je to sve u dozvoljenim granicama", kaže Dejan Stojanović, direktor Udruženja toplana Srbije.

U Valjevu koje se bori sa zagađenjem, konačno, od ove grejne sezone, bar gradska toplana greje na gas. Iako su i individualnim domaćinstvima priključenje na daljinski sistem omogućili još pre tri godine, nisu zadovoljni odzivom. Sada im nude i jeftiniji priključak.

"Objekat koji se priključuje od 100 kvadratnih metara površine, ima sada obavezu da plati 40.000 dinara troškove priključka umesto ranijih 80.000 dinara. Pri čemu svi ostali troškovi vezani za izgradnju vrelovoda do objekta i toplotne postanice padaju na trošak toplane", kaže Zoran Stepanović, direktor Toplane u Valjevu.

U okviru mera za čistiji vazduh, u Užicu računaju da će i poslednje postrojenje gradske toplane na mazut iduće godine prebaciti na ekološki energent. Ističu da daljinski sistem može da greje i deo individualnih domaćinstva.

"Sama toplana ima rezerve u kapacitetu, toplovodna mreža je razgranata, znači imamo mogućnosti. Toplana je još 2018. smanjila priključnu taksu za 50 posto, ostalo je da se nađu sredstva preko Grada i Republike i da se daju posticaji ljudima da se priključuju na toplanu", kaže Branko Filipović, zamenik direktora JKP "Gradska toplana" Užice.

Pored 20.000 individulnih ložišta na ugalj i mazut u Smederevu i dodatna muka - moraju krenuti od gradske Toplane jer još greje na mazut. Imaju 12 kotlarnica i obećavaju da će ih u narednih nekoliko godina prebaciti na gas ili biomasu. Prva za modernizaciju su grejna postrojenja u vrtićima, školama i zdravstvenim ustanovama.

"Ne može da se pređe sada i odjednom. Jedna kotlarnica da bi prešla sa jedne vrste goriva na drugu treba od 30 do 50 miliona dinara u zavisnosti od veličine", kaže Jasna Avramović, gradonačelnica Smedereva.

U Udruženju toplana kažu da svaka lokalna samouprava ima svoj cenovnik za priključenje koji zavisi od udaljenosti korisnika, a u njega ulaze troškovi projektne dokumentacije, oprema za grejanje i izvođenje radova.