Početna O portalu Prijatelji Uloguj se Upiši se u adresar Twitter Eng

ZAKON O ENERGETICI

I OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet zakona

Član 1.

SADRŽAJ

  1. OSNOVNE ODREDBE
    • Predmet zakona
    • Energetske delatnosti
    • Program ostvarivanja Strategije
    • Planovi razvoja
    • Energetski bilans
  2. ENERGETSKA POLITIKA I PLANIRANJE RAZVOJA ENERGETIKE
    • Energetska politika
    • Strategija razvoja energetike
  3. AGENCIJA ZA ENERGETIKU
    • Osnivanje i pravni status
    • Poslovi Agencije
    • Upravljanje Agencijom
  4. TRŽIŠTE I KONKURENTNOST NA TRŽIŠTU ENERGIJE
    • Principi tržišnog poslovanja
    • Energetska dozvola
    • Javni tender
    • Pristup sistemu i tranzit
    • Kvalifikovani kupac
  5. USLOVI I NAČIN OBAVLJANJA ENERGETSKIH DELATNOSTI
    • Obavljanje energetskih delatnosti

Ovim zakonom uređuju se: ciljevi energetske politike i način njenog ostvarivanja, način organizovanja i funkcionisanja tržišta energije, uslovi za uredno i kvalitetno snabdevanje kupaca energijom i uslovi za ostvarivanje bezbedne, pouzdane i efikasne proizvodnje energije, upravljanje sistemima prenosa, transporta i distribucije energije i način obezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja i razvoja ovih sistema, uslovi i način obavljanja energetskih delatnosti, uslovi za ostvarivanje energetske efikasnosti i zaštite životne sredine u obavljanju energetskih delatnosti i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Ovim zakonom osniva se Agencija za energetiku i obrazuje se Agencija za energetsku efikasnost.

2. Energetske delatnosti

Član 2.

Energetske delatnosti, u smislu ovog zakona, jesu:

1) proizvodnja električne energije, prenos električne energije, upravljanje prenosnim sistemom, organizovanje tržišta električne energije, distribucija električne energije, upravljanje distributivnim sistemom za električnu energiju, trgovina električnom energijom;

2) proizvodnja derivata nafte, transport nafte naftovodima, transport derivata nafte produktovodima, transport nafte i derivata nafte drugim oblicima transporta, skladištenje nafte i derivata nafte, trgovina naftom i derivatima nafte;

3) transport prirodnog gasa, upravljanje transportnim sistemom za prirodni gas, skladištenje prirodnog gasa, upravljanje skladištem prirodnog gasa, distribucija prirodnog gasa, upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas, trgovina prirodnim gasom;

4) proizvodnja toplotne energije, distribucija toplotne energije, upravljanje distributivnim sistemom za toplotnu energiju, snabdevanje toplotnom energijom tarifnih kupaca.

3. Pojmovi

Član 3.

Pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) derivati nafte - tečna ili gasovita goriva dobijena preradom, doradom nafte, odnosno degazolinažom (motorni benzini, dizel goriva, sve vrste ulja za loženje, gorivo za mlazne motore, sve vrste petroleja, naftni koks, tečni naftni gas i dr.);

2) direktni dalekovod - dalekovod koji povezuje proizvođača sa sopstvenim pogonima, objektom izolovanog kupca, odnosno proizvođača ili isporučioca sa objektima kvalifikovanog kupca;

3) direktni gasovod, produktovod, odnosno toplovod - cevovod koji povezuje proizvođača sa objektom izolovanog kupca prirodnog gasa, tečnih goriva, odnosno toplotne energije;

4) distribucija - prenošenje energije preko distributivnog sistema radi isporuke energije kupcima, osim snabdevanja;

5) energenti - prirodni gas, nafta, derivati nafte, obnovljivi i drugi izvori energije;

6) energija - električna energija, toplotna energija ;

7) energetska dozvola - dozvola za izgradnju energetskih objekata;

8) energetski sistem - energetski objekti međusobno povezani tako da čine jedinstven tehničko-tehnološki sistem;

9) energetski subjekt - pravno lice, odnosno preduzetnik, koje je upisano u registar za obavljanje jedne ili više energetskih delatnosti;

10) isporuka - predaja energije iz objekata jednog energetskog subjekta u objekat drugog energetskog subjekta ili kupca;

11) kvalifikovani kupac - kupac koji ispunjava uslove propisane ovim zakonom, kupuje energiju za sopstvene potrebe i koji može slobodno izabrati svog snabdevača energije;

12) kupac - pravno ili fizičko lice koje kupuje energiju;

13) licenca - dozvola za obavljanje energetske delatnosti utvrđena ovim zakonom;

14) obnovljivi izvori energije - izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr.;

15) operator sistema - energetski subjekt koji obavlja delatnost upravljanja prenosnim, transportnim ili distributivnim sistemom, odnosno delatnost upravljanja skladištem prirodnog gasa i koji obezbeđuje sistemske usluge;

16) operator tržišta energije - energetski subjekt koji obavlja poslove organizovanja i upravljanja tržištem energije;

17) oprema pod pritiskom - gasovodi, naftovodi, produktovodi, toplovodi, parni i vrelovodni kotlovi i druga oprema koja funkcioniše pod pritiskom;

18) prenos, odnosno transport energije - prenos električne energije povezanih sistema vrlo visokih i visokih napona do krajnjih potrošača ili distributera, odnosno transport gasa, nafte, derivata nafte i toplotne energije od proizvođača ili drugih sistema, odnosno terminala do distributivnih sistema ili korisnika, osim snabdevanja;

19) priključak na sistem - fizički priključak na sistem kojim se povezuje energetski objekat ili objekat kupca sa prenosnim, transportnim, odnosno distributivnim sistemom;

20) pristup sistemu - korišćenje sistema radi prenosa, odnosno transporta, distribucije, preuzimanja i predaje ugovorene količine energije u ugovoreno vreme;

21) regulisani pristup treće strane sistemu - pristup sistemu pod propisanim i javno objavljenim uslovima na principu nediskriminacije;

22) sistemske usluge - usluge koje su neophodne za obezbeđivanje sigurnog, pouzdanog i stabilnog funkcionisanja energetskog sistema;

23) snabdevanje - kupovina i prodaja energije kupcima ili drugim energetskim subjektima;

24) snabdevanje energijom tarifnih kupca - kupovina i prodaja energije za potrebe tarifnih kupaca;

25) tarifni kupac - kupac koji kupuje energiju za sopstvene potrebe po propisanom tarifnom sistemu;

26) tranzit - prenos, odnosno transport energije koja je poreklom iz druge države, koja je namenjena trećoj državi, a vrši se preko teritorije Republike Srbije ili prenos, odnosno transport energije poreklom iz druge države koja je namenjena toj drugoj državi, a vrši se preko teritorije Republike Srbije;

27) transport nafte i derivata nafte drugim oblicima transporta - transport nafte, odnosno derivata nafte svim oblicima transporta osim naftovodom, odnosno produktovodom;

28) trgovina - kupovina i prodaja energije (na veliko, na malo i uvoz i izvoz) i posredovanje i zastupanje na tržištu energije;

29) tržište energije - organizovana trgovina svih oblika energije na teritoriji Republike Srbije.

II ENERGETSKA POLITIKA I PLANIRANJE RAZVOJA ENERGETIKE

1. Energetska politika

Član 4.

Energetska politika Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarivanja dugoročnih ciljeva u oblasti energetike, a naročito:

1) sigurnog, kvalitetnog i pouzdanog snabdevanja energijom i energentima;

2) uravnoteženog razvoja energetskih delatnosti u cilju obezbeđivanja potrebnih količina energije i energenata za zadovoljavanje potreba kupaca energije i energenata;

3) podsticanja konkurentnosti na tržištu na načelima nediskriminacije, javnosti i podsticanja konkurentnosti na tržištu;

4) stvaranja uslova za bezbedan i pouzdan rad i funkcionisanje energetskih sistema;

5) obezbeđivanja razvoja energetske infrastrukture i uvođenja savremenih tehnologija;

6) obezbeđivanja uslova za unapređenje energetske efikasnosti u obavljanju energetskih delatnosti i potrošnji energije;

7) stvaranja transparentnih, atraktivnih i stabilnih uslova za ulaganja u izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju energetskih objekata i sistema, kao i uslova za njihovo povezivanje sa energetskim sistemima drugih država;

8) stvaranja uslova za stimulisanje korišćenja obnovljivih izvora energije i kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije;

9) unapređenja zaštite životne sredine;

10) decentralizacije u planiranju i sprovođenju razvojnih programa u energetici.

Energetska politika se sprovodi realizacijom Strategije razvoja energetike Republike Srbije, programa ostvarivanja te strategije i energetskog bilansa.

2. Strategija razvoja energetike

Član 5.

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije određuju se: dugoročni ciljevi razvoja pojedinih energetskih delatnosti, prioriteti razvoja, izvori i način obezbeđivanja potrebnih količina energije, odnosno energenata, podsticajne mere za finansijska ulaganja u energetske objekte u kojima će se koristiti obnovljivi izvori energije, podsticajne mere za povećanje energetske efikasnosti, uslovi i način za obezbeđivanje zaštite životne sredine i mere za sprovođenje te zaštite i drugi elementi od značaja za ostvarivanje ciljeva energetske politike.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije (u daljem tekstu:Strategija) usklađuje se sa strategijom razvoja Republike Srbije, strategijom prostornog razvoja Republike Srbije, kao i strategijom održivog korišćenja prirodnih dobara.

Strategiju donosi Narodna skupština, na predlog Vlade Republike Srbije, za period od najmanje 10 godina.

Vlada Republike Srbije prati realizaciju Strategije i po potrebi pokreće inicijativu za njeno usklađivanje sa realnim potrebama za energijom i energentima.

Strategija se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

3. Program ostvarivanja Strategije

Član 6.

Vlada Republike Srbije donosi Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije (u daljem tekstu: Program), na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Programom se utvrđuju: uslovi, način i dinamika ostvarivanja Strategije, energetski objekti koje je neophodno izgraditi i koncesije koje će se dati za izgradnju energetskih objekata, uzimajući u obzir prognoziranu potrošnju energije i energenata, energetsku efikasnost, mogućnost korišćenja obnovljivih izvora energije, mogućnost korišćenja efikasnih tehnologija za proizvodnju energije i energenata, stimulisanje investiranja u energetski sektor, mere za zaštitu životne sredine i druge elemente od značaja za ostvarivanje Strategije.

Program se donosi za period od šest godina i usklađuje se prema realnim potrebama za energijom i energentima najmanje svake druge godine.

Nadležni organ autonomne pokrajine predlaže deo Programa za ostvarivanje razvoja energetike na svojoj teritoriji u skladu sa planom razvoja pokrajine, koji čini sastavni deo Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije.

Nadležni organ autonomne pokrajine, na zahtev Ministarstva, dostavlja predlog dela Programa za teritoriju autonomne pokrajine, u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva.

Podatke za izradu Programa, na zahtev Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, dužni su da dostave energetski subjekti, Agencija za energetiku, ministarstva nadležna za odgovarajuću oblast, nadležni organi autonomne pokrajine i nadležne uprave jedinica lokalne samouprave, u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva.

Zahtev za dostavljanje podataka iz stava 6. ovog člana sadrži vrstu podataka, vremenski period na koji se podaci odnose, način dostavljanja podataka, kao i druge elemente neophodne za izradu Programa.

4. Planovi razvoja

Član 7.

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose planove razvoja energetike kojima se utvrđuju potrebe za energijom na svom području, kao i uslovi i način obezbeđivanja neophodnih energetskih kapaciteta u skladu sa Strategijom i Programom.

Energetski subjekti, na zahtev nadležnih organa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, dužni su da podatke za izradu planova razvoja iz stava 1. ovog člana dostave autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva.

Zahtev za dostavljanje podataka iz stava 2. ovog člana sadrži vrstu podataka, vremenski period na koji se podaci odnose, način dostavljanja podataka, kao i druge elemente neophodne za izradu planova.

5. Energetski bilans

Član 8.

Energetskim bilansom Republike Srbije (u daljem tekstu: Energetski bilans Republike) utvrđuju se godišnje potrebe energije, odnosno energenata koje je neophodno obezbediti radi urednog i kontinuiranog snabdevanja potrošača, uz uvažavanje potreba za racionalnom potrošnjom energije i energenata i za održivim razvojem energetike, izvori obezbeđivanja potrebnih količina energije, odnosno energenata, način snabdevanja pojedinim vrstama energije i energentima, potreban nivo zaliha i rezervnih kapaciteta energetskih objekata za sigurno snabdevanje kupaca energijom i energentima.

Član 9.

Energetski bilans Republike donosi Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva, najkasnije do kraja oktobra tekuće godine za narednu godinu.

Nadležni organ autonomne pokrajine predlaže deo Energetskog bilansa Republike koji se odnosi na autonomnu pokrajinu najkasnije do kraja septembra tekuće godine za narednu godinu.

Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prati realizaciju energetskog bilansa i po potrebi predlaže mere Vladi Republike Srbije kojima se obezbeđuje njegovo izvršavanje.

Podatke za izradu Energetskog bilansa Republike, na zahtev Ministarstva, dužni su da dostave energetski subjekti, Agencija za energetiku, ministarstva nadležna za odgovarajuću oblast, nadležni organi autonomne pokrajine i nadležne uprave jedinica lokalne samouprave, u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva.

Zahtev za dostavljanje podataka iz stava 4. ovog člana sadrži vrstu podataka, vremenski period na koji se podaci odnose, način dostavljanja podataka, kao i druge elemente neophodne za izradu Energetskog bilansa.

III AGENCIJA ZA ENERGETIKU

1. Osnivanje i pravni status

Član 10.

Osniva se Agencija za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija), kao regulatorno telo za obavljanje poslova na unapređivanju i usmeravanju razvoja tržišta energije na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije, praćenju primene propisa i pravila za rad energetskih sistema, usklađivanju aktivnosti energetskih subjekata na obezbeđivanju redovnog snabdevanja kupaca energijom i uslugama i njihovu zaštitu i ravnopravan položaj, kao i drugih poslova utvrđenih ovim zakonom.

Član 11.

Agencija ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom, zakonima i drugim propisima kojima se uređuje poslovanje preduzeća, kao i Statutom Agencije.

Sedište Agencije je u Beogradu.

Agencija za svoje obaveze odgovara sredstvima kojima raspolaže.

Član 12.

Sredstva za osnivanje i rad Agencije obezbeđuju se iz prihoda ostvarenih od naknada za izdavanje licenci, dela tarife za pristup i korišćenje sistema, kao i drugih prihoda koje ostvari u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom.

Agencija može ostvarivati sredstva i iz donacija, osim iz donacija energetskih subjekata ili sa tim subjektima povezanim licima.

Prihodi iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuju se godišnjim finansijskim planom Agencije.

Član 13.

Agencija je samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna od bilo kog državnog organa, energetskih subjekata i korisnika njihovih proizvoda i usluga, kao i od svih drugih pravnih i fizičkih lica.

Agencija je samostalna u preduzimanju organizacionih i drugih aktivnosti kojima se obezbeđuje obavljanje zakonom utvrđenih poslova.

Član 14.

Agencija može, u cilju efikasnijeg obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, organizovati obavljanje poslova iz svog delokruga preko organizacionih jedinica u mestima van svog sedišta.

O organizovanju poslova van sedišta Agencije odlučuje Savet Agencije na način i pod uslovima utvrđenim Statutom.

2. Poslovi Agencije

Član 15.

Agencija obavlja sledeće poslove:

1) donosi tarifne sisteme za obračun električne energije i prirodnog gasa za tarifne kupce, kao i tarifne sisteme za pristup i korišćenje sistema za prenos, transport, odnosno distribuciju energije i objekata za skladištenje prirodnog gasa i druge usluge;

2) utvrđuje metodologiju za određivanje tarifnih elemenata za obračun cena električne energije i prirodnog gasa za tarifne kupce uključujući i cene proizvedene električne energije, odnosno prirodnog gasa za tarifne kupce, kao i metodologiju za određivanje obračuna cene toplotne energije koja se proizvodi u elektranama - toplanama (kombinovani proces proizvodnje) i isporučuje energetskim subjektima za snabdevanje toplotnom energijom tarifnih kupaca;

3) utvrđuje kriterijume i način određivanja troškova priključka na sistem za prenos, transport i distribuciju energije;

4) izdaje licence za obavljanje energetskih delatnosti i donosi akt o oduzimanju licence, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, osim za delatnosti distribucije i proizvodnje toplotne energije u toplanama i vodi registre izdatih i oduzetih licenci;

5) daje saglasnost na pravila o radu sistema, na pravila o radu tržišta energije i na pravila o radu sistema za skladištenje prirodnog gasa;

6) odlučuje po žalbi na akt operatora prenosnog, transportnog, odnosno distributivnog sistema, o odbijanju pristupa, kao i po žalbi na akt energetskog subjekta o odbijanju, odnosno nedonošenju odluke po zahtevu za priključenje na sistem, kao i po žalbi na akt o odbijanju pristupa energetskog subjekta za skladištenje prirodnog gasa;

7) utvrđuje minimalnu godišnju potrošnju energije kojom se stiče status kvalifikovanog kupca, utvrđuje ispunjenost uslova za sticanje statusa kvalifikovanog kupca i vodi registar kvalifikovanih kupaca.

Poslove iz stava 1. tač. 4) i 6) ovog člana Agencija obavlja kao poverene poslove.

Pored poslova iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja i sledeće poslove: prati primenu tarifnih sistema, prikuplja i obrađuje podatke o energetskim subjektima u vezi sa obavljanjem energetskih delatnosti, prati način postupanja energetskih subjekata u pogledu razdvajanja računa i zaštite kupaca i obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom.

Član 16.

Agencija je ovlašćena da zahteva od energetskih subjekata podatke i dokumentaciju neophodnu za izvršavanje poslova Agencije utvrđenih ovim zakonom. Energetski subjekti su dužni da te podatke dostave Agenciji u roku od osam dana od dana prijema zahteva za dostavljanje podataka.

Agencija je dužna da u skladu sa zakonom i drugim propisima čuva tajnost komercijalnih i drugih poverljivih poslovnih podataka koji su joj dostavljeni za obavljanje poslova iz njene nadležnosti.

3. Upravljanje Agencijom

Član 17.

Agencijom upravlja Savet agencije (u daljem tekstu: Savet).

Savet ima predsednika i četiri člana, koji se biraju iz reda istaknutih stručnjaka iz oblasti energetike i iz drugih oblasti od značaja za izvršavanje poslova Agencije.

Član 18.

Predsednika i članove Saveta bira Narodna skupština, na predlog Vlade Republike Srbije.

Za predsednika i članove Saveta mogu se birati lica koja su državljani Republike Srbije i koja imaju visoko stručno obrazovanje i najmanje 10 godina radnog iskustva na poslovima iz oblasti tehničke, pravne ili ekonomske struke.

Predsednik, članovi Saveta i zaposleni u Agenciji ostvaruju prava i obaveze iz radnog odnosa u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava i obaveze po osnovu rada.

Član 19.

Mandat predsednika i članova Saveta traje pet godina, s tim što isto lice može ponovo biti birano na period od pet godina.

Prvi mandat dva člana Saveta traje tri godine, prvi mandat druga dva člana Saveta traje četiri godine, a prvi mandat predsednika Saveta traje pet godina, što se utvrđuje aktom Narodne skupštine o izboru predsednika i članova Saveta.

Član 20.

Savet donosi Statut, utvrđuje organizaciju rada, broj i strukturu zaposlenih, usvaja finansijski plan, izveštaj o poslovanju i godišnji račun, donosi odluku o organizovanju rada Agencije van njenog sedišta, donosi preporuke, uputstva, smernice i druga opšta akta Agencije, utvrđuje visinu naknade za izdavanje licenci, odlučuje o pitanjima iz delokruga rada Agencije utvrđenim u članu 15. stav 1. tač. 1), 3) i 7) ovog zakona i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.

Na Statut Agencije i akta iz člana 15. stav 1. tačka 1) ovog zakona saglasnost daje Vlada Republike Srbije.

Savet donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova Saveta.

Predsednik Saveta zastupa Agenciju, rukovodi radom Saveta, organizuje rad i rukovodi radom Agencije, predlaže odluke i druga akta koja donosi Agencija, ima ovlašćenja direktora u poslovima vezanim za ostvarivanje prava i obaveza zaposlenih i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.

Član 21.

Predsednik i članovi Saveta za rad Agencije i za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini i najmanje jednom godišnje podnose joj izveštaj o radu Agencije.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži naročito izveštaj o finansijskom poslovanju verifikovan od strane nezavisnog revizora i finansijski plan za narednu godinu.

Član 22.

Finansijskim planom utvrđuju se ukupni prihodi i rashodi Agencije, uključujući i rezerve za nepredviđene izdatke, kao i elemente za određivanje troškova zarada.

Ukupni rashodi Agencije obuhvaćeni finansijskim planom, uključujući i rezerve za nepredviđene izdatke, ne mogu biti veći od troškova potrebnih za uspešno ostvarivanje nadležnosti Agencije.

Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda Agencije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Agencije veći od ukupno ostvarenih rashoda, razlika sredstava se prenosi u finansijski plan kao prihod za narednu godinu, s tim što se izvori i visina prihoda za narednu godinu usklađuju sa realnim troškovima Agencije za tu godinu.

Na finansijski plan saglasnost daje Narodna skupština.

Finansijski plan se podnosi Narodnoj skupštini najkasnije do kraja oktobra tekuće godine za narednu godinu.

Finansijski plan, po dobijanju saglasnosti Narodne skupštine, objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Član 23.

Agencija je dužna da obezbedi javnost u radu i dostupnost informacijama zainteresovanim subjektima koji za to imaju poslovni ili drugi pravni interes, koje prema zakonu ili statutu Agencije nemaju karakter poverljivosti.

Agencija je dužna da u "Službenom glasniku Republike Srbije" objavljuje akta iz člana 15. stav 1. tač. 1), 2), 3) i 7) ovog zakona, kao i druga akta prema odluci Saveta.

Član 24.

Za predsednika i člana Saveta ne mogu se birati poslanici u Skupštini Srbije i Crne Gore, Narodnoj skupštini, kao ni poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici, druga izabrana i postavljena lica, niti funkcioneri u organima političkih stranaka.

Vlasnici ili suvlasnici u energetskim subjektima, kao ni lica kojima su bračni drugovi ili deca ili srodnici u pravoj liniji nezavisno od stepena srodstva vlasnici ili suvlasnici u energetskim subjektima, ne mogu biti birani za predsednika ni člana Saveta.

Za predsednika i članove Saveta ne mogu se birati lica pravnosnažno osuđena za krivična dela protiv službene dužnosti, korupcije, prevare ili za druga krivična dela koja ih čine nepodobnim za obavljanje funkcije na koju se biraju, a za koja su osuđena na kaznu zatvora duže od šest meseci.

Predsednik i članovi Saveta ne mogu imati primanja od energetskih subjekata.

Predsednik i članovi Saveta, njihovi bračni drugovi ili deca ili srodnici u pravoj liniji nezavisno od stepena srodstva, ne mogu biti članovi uprave energetskog subjekta.

Narodna skupština može, na obrazložen predlog Vlade Republike Srbije, razrešiti predsednika ili člana Saveta samo u sledećim slučajevima:

1) ako je zbog bolesti ili drugog razloga nesposoban za obavljanje dužnosti u periodu dužem od šest meseci zaredom;

2) ako bude pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci ili bude osuđen za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, prevare, korupcije, krađe ili drugo slično krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije;

3) ako se utvrdi da je, pri utvrđivanju predloga za Savet, kandidat izneo o sebi neistinite podatke ili propustio da iznese podatke o okolnostima bitnim za utvrđivanje predloga za njegov izbor;

4) ako bez osnovanog razloga odbije ili propusti da obavlja dužnost predsednika odnosno člana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno ili u toku jedne godine u periodu od najmanje šest meseci sa prekidima;

5) ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata povredio pravila o sukobu interesa utvrđena zakonom.

IV TRŽIŠTE I KONKURENTNOST NA TRŽIŠTU ENERGIJE

1. Principi tržišnog poslovanja

Član 25.

Obavljanje delatnosti na tržištu energije vrši se i organizuje u skladu sa ciljevima razvoja energetskih delatnosti i potrebama kupaca u Republici Srbiji za obezbeđivanjem kvalitetnog i sigurnog snabdevanja energijom, uz poštovanje principa konkurentnosti i jednakog pravnog položaja svih subjekata na tom tržištu u postupku ostvarivanja prava na izgradnju energetskog objekta, odnosno na pribavljanje energetske dozvole za izgradnju, prava na pristup sistemu, prava na obavljanje energetskih delatnosti, na sticanje statusa kvalifikovanog kupca i u drugim slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

2. Energetska dozvola

Član 26.

Energetski objekti se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje prostorno planiranje i izgradnja objekata, tehničkim i drugim propisima, a po prethodno pribavljenoj energetskoj dozvoli koja se izdaje u skladu sa ovim zakonom.

Član 27.

Energetska dozvola se pribavlja za izgradnju i rekonstrukciju sledećih objekata:

1) objekata za proizvodnju električne energije snage preko
1 MNJ;

2) objekata za proizvodnju derivata nafte;

3) direktnih dalekovoda, naftovoda, produktovoda, gasovoda i toplovoda;

4) naftovoda i produktovoda, objekata za skladištenje nafte i rezervoarskog prostora za derivate nafte preko 50 tona;

5) objekata za transport prirodnog gasa, objekata za skladištenje prirodnog gasa, objekata za distribuciju prirodnog gasa i objekata za skladištenje utečnjenog prirodnog gasa;

6) objekata za proizvodnju toplotne energije snage preko 1 MNJ i objekata za distribuciju toplotne energije;

7) objekata za prenos električne energije i objekata za distribuciju električne energije napona preko 35 kV.

Energetska dozvola za izgradnju objekata iz stava 1. tačka 7) ovog člana može se izdati samo energetskom subjektu koji ima licencu za obavljanje delatnosti prenosa i distribucije električne energije.

Član 28.

Zahtev za izdavanje energetske dozvole iz člana 27. stav 1. tač. 1) - 6) ovog zakona mogu podneti domaća i strana pravna ili fizička lica.

Energetska dozvola može se pribaviti i pre sticanja prava svojine, odnosno prava korišćenja zemljišta na kome se planira izgradnja energetskog objekta, kao i pre izdavanja akta o urbanističkim uslovima za izgradnju energetskog objekta, odnosno odobrenja za izgradnju.

Član 29.

Energetsku dozvolu izdaje ministar nadležan za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministar).

Energetska dozvola može se izdati pod uslovima da je izgradnja energetskog objekta za koji je podnet zahtev za izdavanje energetske dozvole po svojoj vrsti i nameni u skladu sa Strategijom i Programom.

Za energetske objekte koji se grade na osnovu dodeljene koncesije za izgradnju energetskog objekta na određenom području, kao i za rekonstrukciju već postojećeg energetskog objekta, nije potrebno pribavljanje energetske dozvole u smislu ovog zakona.

Energetska dozvola se izdaje pod istim uslovima domaćim i stranim licima, na način i po postupku utvrđenim ovim zakonom i drugim zakonima, i uz puno poštovanje principa nediskriminacije i primenom kriterijuma koji moraju biti objektivni i javni.

Poverava se jedinici lokalne samouprave, gradu, odnosno gradu Beogradu, izdavanje energetskih dozvola za izgradnju objekata iz člana 27. tačka 6) ovog zakona koji se grade na njenom području.

Član 30.

Kriterijumi za izdavanje energetske dozvole za izgradnju proizvodnih kapaciteta obuhvataju naročito:

1) uslove u pogledu bezbednog i nesmetanog funkcionisanja energetskog sistema;

2) uslove za određivanje lokacije i korišćenja zemljišta;

3) uslove zaštite životne sredine;

4) mere zaštite zdravlja ljudi i bezbednosti ljudi i imovine;

5) stepen energetske efikasnosti;

6) uslove korišćenja primarnih izvora energije;

7) uslove vezane za tehničku opremljenost i finansijsku sposobnost podnosioca zahteva da realizuje izgradnju energetskog objekta.

Bliže kriterijume iz stava 1. ovog člana, kao i kriterijume za izdavanje energetske dozvole za ostale energetske objekte za čiju izgradnju se, saglasno ovom zakonu, izdaje energetska dozvola, donosi Ministar.

Član 31.

Energetska dozvola za izgradnju direktnih dalekovoda, gasovoda, naftovoda, produktovoda ili toplovoda može se izdati energetskom subjektu koji obavlja delatnost proizvodnje električne energije, derivata nafte ili toplotne energije radi povezivanja njegovih objekata sa objektima kvalifikovanog kupca, izolovanog kupca, kao i sopstvenih pogona i drugih objekata proizvođača, a u cilju snabdevanja tih objekata energijom.

Energetska dozvola iz stava 1. ovog člana može se izdati i kvalifikovanom kupcu kojem je zbog tehničkih ili drugih razloga odbijen pristup prenosnom, transportnom ili distributivnom sistemu, a pod uslovima utvrđenim pravilima o radu prenosnog, transportnog ili distributivnog sistema.

Izdavanje energetske dozvole za izgradnju direktnih dalekovoda, gasovoda, naftovoda, produktovoda ili toplovoda može se odbiti ako bi ta izgradnja, s obzirom na trasu, prostor na kome se gradi ili uslove priključenja, ugrozila ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine ili ugrozila sigurnost snabdevanja tarifnih kupaca energijom.

Član 32.

Zahtev za izdavanje energetske dozvole sadrži naročito podatke o:

1) lokaciji na kojoj treba da se izgradi energetski objekat;

2) roku završetka gradnje energetskog objekta;

3) vrsti i kapacitetu energetskog objekta i o njegovoj energetskoj efikasnosti;

4) energentima koje će energetski objekat koristiti;

5) načinu proizvodnje i preuzimanja energije;

6) načinu zaštite životne sredine u toku izgradnje i rada energetskog objekta;

7) uslovima koji se odnose na prestanak rada energetskog objekta;

8) visini planiranih finansijskih sredstava za izgradnju energetskog objekta i načinu obezbeđivanja tih sredstava.

Ministar bliže propisuje sadržinu zahteva za izdavanje energetske dozvole u zavisnosti od vrste i namene energetskog objekta, način izdavanja energetske dozvole, kao i sadržinu registra izdatih energetskih dozvola i registra energetskih dozvola koje su prestale da važe.

Član 33.

Energetska dozvola se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Na rešenje iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi Republike Srbije, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno Ministarstvu u slučajevima iz člana 29. stav 5. ovog zakona.

Energetska dozvola izdaje se sa rokom važenja do dve godine od dana izdavanja energetske dozvole.

Na zahtev imaoca energetske dozvole, Ministar, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, grada ili grada Beograda, može produžiti rok važenja energetske dozvole ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom za izdavanje energetske dozvole, najduže za još jednu godinu. Zahtev za produženje podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka važenja energetske dozvole.

3. Javni tender

Član 34.

Izgradnja energetskih objekata kojima se obezbeđuje sigurno i redovno snabdevanje energijom može da se odobri i po sprovedenom postupku javnog tendera.

Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva, odlučuje o raspisivanju javnog tendera iz stava 1. ovog člana u slučaju da se putem izdavanja energetskih dozvola ne može obezbediti planirana dinamika izgradnje energetskih objekata predviđena Programom.

Javni tender raspisuje Ministarstvo, odnosno jedinica lokalne samouprave, u skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije iz stava 2. ovog člana.

Član 35.

Na postupak javnog tendera za izgradnju energetskih objekata primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju koncesije.

Izbor najpovoljnijeg ponuđača vrši organ koji je raspisao javni tender.

4. Pristup sistemu i tranzit

Član 36.

Energetski subjekt koji obavlja delatnost upravljanja prenosnim, transportnim ili distributivnim sistemom, odnosno delatnost upravljanja skladištem prirodnog gasa (u daljem tekstu: Operator sistema), dužan je da omogući pristup treće strane sistemu na principu javnosti i nediskriminacije, u skladu sa tehničkim mogućnostima i u zavisnosti od stepena opterećenosti prenosnog, transportnog ili distributivnog sistema.

Cene pristupa i korišćenja prenosnog, transportnog ili distributivnog sistema, odnosno skladišta prirodnog gasa, regulisane su i javne.

Cene za pristup i korišćenje sistema iz stava 2. ovog člana utvrđuje Operator sistema u skladu sa metodologijom za izračunavanje cene pristupa i korišćenja, uz prethodno pribavljeno mišljenje Agencije.

Na akt o cenama iz stava 3. ovog člana saglasnost daje Vlada Republike Srbije.

Član 37.

Operator sistema može odbiti pristup sistemu ako nema tehničkih mogućnosti zbog nedostajućih kapaciteta, zbog pogonskih smetnji ili zbog preopterećenosti sistema, odnosno zbog ugrožene sigurnosti funkcionisanja sistema ili prigovora proizvođača energije u Republici Srbiji o nepostojanju reciprociteta.

Podaci o nivou opterećenja prenosnog, transportnog ili distributivnog sistema ili popunjenosti kapaciteta skladišta prirodnog gasa su javni.

O odbijanju pristupa sistemu Operator sistema donosi obrazloženo rešenje najkasnije u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva za pristup sistemu.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Agenciji, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Odluka Agencije doneta po žalbi je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Član 38.

Operator prenosnog, odnosno transportnog sistema, dužan je da omogući tranzit energije preko prenosnog, odnosno transportnog sistema kojim upravlja uz poštovanje zaključenih međudržavnih konvencija ili ugovora.

Operator prenosnog, odnosno transportnog sistema, dužan je da omogući tranzit energije preko sistema kojim upravlja na principu regulisanog pristupa treće strane, nediskriminacije i javnosti.

Operator prenosnog, odnosno transportnog sistema može da odbije zahtev za tranzit energije, ako nema tehničkih mogućnosti, zbog nedostajućih kapaciteta, zbog pogonskih smetnji, zbog preopterećenosti prenosnog, odnosno transportnog sistema usled preuzetih ugovornih obaveza i potrošnje energije kupaca na teritoriji Republike Srbije, kao i zbog nepostojanja reciprociteta.

Za odbijanje zahteva za tranzit energije primenjuje se postupak iz člana 37. ovog zakona.

5. Kvalifikovani kupac

Član 39.

Kupac električne energije, odnosno prirodnog gasa ili toplotne energije, ima pravo na status kvalifikovanog kupca ako je njegova ukupna potrošnja energije na svim mernim mestima, u poslednjih 12 meseci, bila iznad potrošnje koja je kao minimalna utvrđena na godišnjem nivou za sticanje statusa kvalifikovanog kupca.

Status kvalifikovanog kupca stiče se na osnovu akta o ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana, koji donosi Agencija.

Akt iz stava 2. ovog člana Agencija je dužna da donese u roku od 30 dana od dana podnošenja pismenog zahteva kupca za utvrđivanje statusa kvalifikovanog kupca, odnosno za promenu statusa tarifnog kupca u status kvalifikovanog kupca.

Uz zahtev za utvrđivanje statusa kvalifikovanog kupca, kupac koji nije bio potrošač energije, prilaže ugovor o kupovini energije kojim se utvrđuje planirani nivo potrošnje energije, a za promenu statusa tarifnog kupca u status kvalifikovanog kupca, akt energetskog subjekta za snabdevanje energijom tarifnih kupaca o količini utrošene energije za proteklih 12 meseci.

Akt o utvrđivanju statusa kvalifikovanog kupca Agencija dostavlja Operatoru sistema, operatoru tržišta energije i energetskom subjektu za snabdevanje energijom tarifnih kupaca.

Kvalifikovani kupac ne može izgubiti taj status dok održava potrošnju energije iznad minimalne potrošnje utvrđene za sticanje statusa kvalifikovanog kupca.

Promena utvrđenog statusa kvalifikovanog kupca u status tarifnog kupca, odnosno statusa tarifnog kupca u status kvalifikovanog kupca, ne može se vršiti pre isteka roka od 12 meseci od dana poslednje promene statusa.

V USLOVI I NAČIN OBAVLJANJA ENERGETSKIH DELATNOSTI

1. Obavljanje energetskih delatnosti

Član 40.

Energetsku delatnost može da obavlja preduzeće, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koji je upisan u odgovarajući registar i koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Član 41.

Energetske delatnosti koje se, u smislu ovog zakona, smatraju delatnostima od opšteg interesa su: proizvodnja električne energije, prenos električne energije, upravljanje prenosnim sistemom, organizovanje tržišta električne energije, distribucija električne energije, upravljanje distributivnim sistemom za električnu energiju, trgovina električnom energijom radi snabdevanja tarifnih kupaca, transport nafte naftovodima, transport derivata nafte produktovodima, transport prirodnog gasa, upravljanje transp

ŠtampajPošalji prijatelju

Komentari

Borisav Pantelić
05 10 2015
Pokušao sam da se otkačim od Beogradskih elektrana ali one traže saglasnost svih stanara.Stanari ubuduće gube pravo na reklamaciju kvaliteta grejanja.Pri tim uslovima nijedan stanar neće da potpiše saglasnost tako da ustvari na papiru može ali u praksi ne može.Ćutim i trpim do granice trpljenja.
 
Nebojša
10 01 2014
14.417 dinara u Decembru 2013 u Rumi za stan od 53m2
Sramota
 
Mitreski
19 12 2011
Naravno da ne postoji zastitia potrosaca. Ustvari Sve te agencije sluze za zastitu velikih od potrosaca. A 11.000 za grejanje za 50 kvadrata je velika cena svakako.
 
vlada
01 12 2011
dali u zemlji Srbiji postoji neka agencija za zastitu potrosaca.U Zajecaru za stan od 50 kvadrata racun za grejanje za Oktobar mesec (samo za pola meseca) je stigao 4500 dinara,znaci oko 9000 dinara mesecno.U toplani je receno da ce racun za Decembar i Januar biti oko 11000 dinara.Pa dal je to normalno
 
Aleksandar
24 10 2011
Zivim na Banovom Brdu u Pozeskoj ulici u Beogradu i uredno sam placao prosle godine sve (kao i sada i vidim da sam u manjini barem po informacijama koje dobijam). Nakon pocetka grejne sezone, jedan od ventila na radijatoru je poceo da curi. Nakon 3 dana se pojavio neko iz toplane - njihove hitne intervencije su uzasavajuce inertne i samo gledaju da otkace i nastave sa kafenisanjem - jer bogati primaju platu cele godine - imaju da rade jakim tempom dva meseca i sve im je tesko. Ventile sam kupio sam (cak mi je prodavac rekao da promenim i onaj donji ventil kad se vec prazni instalacija). Sreca pa mi je prodavac dao na revers sve moguce varijante ventila (jer ima i levi i desni i odozdo i ovoliko i onoliko cola). Kasnije sam saznao da Toplane vrse nabavku tih ventila i da sam ja POKRADEN.
 
Milos Sombor
24 10 2011
Agencija kao i sve ostale Vladine agencije sluze da zastite mocnike i velike kompanije od kupaca i potrosaca. Probajte da pozovete broj telefona za primedbe za banku zato sto su vam eto tako povecali ratu.
 
Sonja
21 10 2011
Koliko sati dnevno su toplane u obavezi da isporucuju toplotnu energiju. Od pocetka grejne sezone svakog dana nam se grejanje iskljucuje u podne i ponovo pusta u 17h. Spoljna temperatura je 10 stepeni. Racun nam je "uredno" ispostavljen vec 18. u mesecu za tekuci mesec bez ikakvog umanjenja. Postoji li uopste neki zakon koji ovo regulise? Mi nemamo nikakav ugovor sa toplanom a ne mozemo da se iskljucimo zbog famoznih 30%.
 
Admin
01 08 2011
Tekst se nalazi u rubrici REGULATIVE (donji deo naslovne stranice). Nema puno tekstova za sada pa bi trebalo da se brzo snadjete.
 
Milan
01 08 2011
Jel moze malo na srpskom gde se nalazi tekst
 
Admin
01 08 2011
Predlog novog zakona o energetici nalazi se na stranici http://grejanje.com/strana.php?pID=226
 
Milan
01 08 2011
Da li postoji negde predlog novog zakona koji treba da se usvoji?
 
Aleksandar
13 05 2011
\"Da li ja kao kupac, odnosno kupac tolotne energije u svom poslovno prostoru imam pravo da zatrazim prestanak isporuke toplone energije?\" Zanimljivo je pitanje. Koliko sam do sada razumeo toplane su vlasnici instalacije ukljucujuci i radijatore. Cak je pre par godina i postojala neka akcija otimanja grejnih tela po stanovima. Posto nisu zainteresovani za odlucnije i van konferencija za stampu sprovodjenje merenja potrosnje po stambenim jedinicama vrlo sumnjam da je neko razmisljao o ovome pogotovu sto je daljinski sistem grejanja vrlo najjeftiniji.
 
Dejan
28 04 2011
Da li ja kao kupac, odnosno kupac tolotne energije u svom poslovno prostoru imam pravo da zatrazim prestanak isporuke toplone energije? Da li jkp Toplana ima prao da meni kao vlasniku poslovnog prostora namece isporuku, samim tim, i placanje njenog proizvoda?
 
Sanja Kocic
13 04 2011
Da li je agencija nadlezna i za zastitu kupaca toplotne energije? Kome kupac treba da se obrati kada redovno izmiruje racune za toplotnu energiju (parno grejanje) a Toplana ne vrsi isporuku toplotne energije u grejnoj sezoni?
 

Vaš komentar




© Grejanje.com 2010-2012 | Powered by PlumDesign
Nezavisnost rada magazina za energetsku efikasnost omogućili su pokrovitelji projekta HERZ Armaturen
Logo Grejanje.com - Magazin za Energetsku Efikasnost