Početna O portalu Prijatelji Uloguj se Upiši se u adresar Twitter Eng

Neiskorišćeni potencijal biomase

Zašto su obnovljivi izvori energije slabo zastupljeni u industriji Srbije

Autor: Gojko Vlaović -
izvor:Danas www.danas.rs

Dileme nema - učešće alternativnih goriva u industriji Srbije, pri čemu najveći potencijal ima biomasa kojom je naša zemlja izuzetno bogata, još uvek je na niskom nivou. I to uprkos činjenici što bi, sudeći prema tvrdnjama sagovornika Danasa, primena biomase bila jedan do zamajaca razvoja srpske industrije. Prema podacima za 2006. godinu obnovljivi izvori energije u industriji učestvuju sa devet odsto od čega čak dve trećine predstavlja biomasa.

 

- Povremeno se plasira priča da su obnovljivi izvori energije veoma jeftini i da je samo pitanje naše volje hoćemo li ih koristiti. Nažalost, realnost je drugačija. Većina obnovljivih izvora energije skuplja je od konvencionalnih, pa se njihovo korišćenje mora dodatno podsticati, što neminovno podiže cenu energije. Uprkos tome, obnovljive izvore energije svakako treba razvijati jer je prihvatanjem Ugovora o energetskoj zajednici Srbija, zajedno sa zemljama regiona, preuzela obavezu da povećava udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije. Ta obaveza još nije kvantifikovana, ali će se uskoro, verovatno u sledećoj godini, odrediti koliko to povećanje mora biti do 2020. godine, kao što je već određeno pojedinačno i različito za svaku članicu Evropske unije - kaže za Danas Ljuba Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku i dodaje da je povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije jedna od najvažnijih mera za ublažavanje klimatskih promena

On dodaje da je i novim Zakonom o energetici predviđeno da Vlada sledeće godine donese akcioni plan kojim će se utvrditi ciljevi za sledećih 10 godina, kao i mere za njihovo ostvarivanje. Plan treba da definiše i optimalnu strukturu OIE, koja će biti najpovoljnija po svim kriterijumima, a naročito kad je reč o ukupnim dodatnim troškovima koji će se neminovno, kao i u drugim zemljama, prenositi na sve kupce energije. Zato bi, smatra on, u komunikaciji s predstavnicima institucija EU i Energetske zajednice, trebalo postići dogovor da obaveza za 2020. bude postavljena na realnim osnovama, odnosno usklađena sa nivoom društvenog bogatstva. Maćić naglašava da dostupnost obnovljive energije zavisi od njene raspoloživosti kao resursa u prirodi i od troškova proizvodnje energije iz pojedinih tehnologija. On ukazuje na to da je biomasa veoma pogodna kao izvor toplotne energije, naročito ukoliko bi se, inače najčešće korišćene, peći niske energetske efikasnosti (ispod 50 odsto), zamenile novim pećima čija je efikasnost i do 90 odsto. Veliki prirodni resursi su i energija vetra, hidroenergija, kao i energija sunca, sa različitim efektima na zapošljavanje i tehnološki razvoj.

- Za razliku od Srbije gde podaci o procentu upotrebe alternativnih goriva nisu sasvim pouzdani u Evropskoj uniji se kao mera za korišćenje obnovljive energije, ne samo električne već i toplotne energije i energije za hlađenje i biogoriva, koristi njeno procentualno učešće u bruto finalnoj potrošnji ukupne energije. Prema Energetskom bilansu Srbije, udeo potrošnje obnovljive energije u 2010. iznosio je 15 odsto. Međutim, potrošnja biomase nije u realnoj količini u celini ugrađena u taj procenat, odnosno znatno je veća, pa će se ispostaviti, kada se uskoro završi regionalna studija koja se radi za Energetsku zajednicu, da je kod nas učešće obnovljive energije iznad 20 odsto. Taj procenat će se računati kao osnovica kada se bude definisalo povećanje, odnosno utvrđivao ciljni procenat za 2020. godinu - naglašava Maćić.

On dodaje da su prirodni i drugi uslovi, zadati rast i mere podsticaja različiti pa nije baš razumno preslikavati iskustvo bilo koje zemlje, već bi trebalo kombinovati elemente iz različitih zemalja EU. Maćić u tom kontekstu podseća da će EU polovinu uvećanja OIE realizovati kroz proizvodnju struje, a drugu polovinu kroz toplotnu energiju, uključujući i biogoriva. On se zalaže i za uvođenje podsticajnih mera za proizvodnju toplotne energije iz OIE, jer se bez toga, ciljevi za 2020. ne mogu ostvariti. Zanimljiv je podatak da se u Velikoj Britaniji, od marta ove godine, primenjuje fid-in tarifa i za toplotnu energiju, slično kao kod nas za električnu energiju.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, smatra da bi biomasu trebalo više koristiti za dobijanje alternativnih goriva u industriji. On podseća da je Srbija bogata šumama, samim tim i drvnom masom. Takođe, od ostataka kukuruza mogu se praviti peleti koji su veoma dobri za sagorevanje. Korišćenje biomase kao izvora energije u industriji i građanstvu bitno je i zbog toga što se na taj način štiti i životna sredina. Podatak da se biomasa ne koristi dovoljno u industriji, Vuletić objašnjava činjenicom da je znatno ugodnije koristiti gas, naftu i struju jer je biomasu prvo potrebno prikupiti, zatim skladištiti, pa potom i dopremiti do postrojenja.

- Kada se govori o upotrebi OIE uvek se insistira na onim tehnologijama koje su najskuplje. Takav je, recimo, slučaj sa energijom vetra. Ja nisam za takva rešenja, već smatram da treba koristiti ono što je jeftinije. Zato prednost dajem biomasi. Tu je i solarna energija. Tačno je da je tehnologija postavljanja solarnih panela skupa, ali je takođe činjenica da za energiju koja se na taj način stvara nisu potrebna bilo kakva novčana sredstva. Isto tako treba naglasiti da se sva oprema za izgradnju panela, sem njih samih, može izgraditi ili nabaviti u zemlji što je još jedna prednost - zaključuje naš sagovornik.

Obaveze zemalja EU

Direktivom Evropske unije iz 2009. o promovisanju korišćenja obnovljivih izvora energije utvrđena je obaveza da svaka zemlja poveća udeo obnovljive energije koja bi 2020. trebalo da dostigne 20 odsto bruto finalne potrošnje. Procenat rasta na nivou EU iznosi 11,5 procentnih poena, ali je različit od zemlje do zemlje i kreće se od 6,2 (za Rumuniju), preko 13,7 procentnih poena (za Veliku Britaniju) do 49 odsto (za Švedsku). Procenjuje se da će ovi ciljevi biti ostvareni mada su u nekim zemljama troškovi korišćenja obnovljivih izvora energije toliko narasli da to postaje ozbiljan problem za kupce na koje se taj trošak prenosi. Takav je slučaj u Nemačkoj, Češkoj, Grčkoj, Španiji - komentariše Ljuba Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku.

Nazad

Komentari

Nema unetih komentara

Vaš komentar




© Grejanje.com 2010-2012 | Powered by PlumDesign
Nezavisnost rada magazina za energetsku efikasnost omogućili su pokrovitelji projekta HERZ Armaturen
Logo Grejanje.com - Magazin za Energetsku Efikasnost