Početna O portalu Prijatelji Uloguj se Upiši se u adresar Twitter Eng

Mazut trune na njivama

Dok u toplanama strepe hoće li biti dovoljno goriva, ogromna količina biomase propada

 

IZ mnogih toplana koje kao gorivo koriste mazut, ovih dana se čuju apeli da im se što pre nabavi ovaj energent. U protivnom, radijatori će ostati hladni. U isto vreme, na poljima u Vojvodini svake sezone propada, odnosno, istrune u polju oko tri miliona tona biomase, čija je energetska vrednost jednaka milionu tona mazuta.


I SLAMA NA BERZI PREDUZELI smo korake i nadamo se da će tržište biomase zaživeti u Srbiji, odnosno da će ovaj energent naći svoje mesto na ”Produktnoj berzi” u Novom Sadu. - U razvijenim zemljama sasvim je normalno da se, kao kukuruz ili pšenica, nude i bale slame, ili ostaci kukuruza - kaže Dragutinovićeva. - Cena im se formira na osnovu ponude i potražnje.

Biomasa, odnosno, ostaci od poljoprivrednih kultura, koji dobrim delom ostaju na njivama, mogli bi da se daleko bolje iskoriste. To su uvideli i u ”Novosadskoj toplani”, čije bi postrojenje u Petrovaradinu, od sledeće godine, trebalo da ima jedan kotao, koji će se ložiti ”otpacima” sa njiva, ili iz šume. Slične kotlove, kako najavljuje Katica Dragutinović, viši savetnik za energetiku, u pokrajinskom Sekretarijatu za energetiku, mogle bi uskoro da sagrade i toplane u Vrbasu i u Kikindi...

- Uglavnom se za ovakva rešenja odlučuju u toplanama prilikom rekonstrukcije kotlova - objašnjava Dragutinovićeva. - Računica je jednostavna, pošto se ulaganje u ovakav kotao, koji koristi biomasu, isplati za najviše dve godine.

Vojvodina, dodaje Dragutinovićeva, ima oko 10 miliona tona biomase. Od te količine, oko trećina bi mogla da se iskoristi za proizvodnju energije.

- Proračuni i studije koje smo radili pokazuju da bi se ova masa, ali i svi ostali izvori obnovljive energije u Vojvodini, kao što su vetar, solarna i geotermalna energija, mogli iskoristiti, uz ulaganje od oko 800 miliona evra - kaže Dragutinovićeva. - Ovo možda izgleda mnogo, ali treba imati u vidu da je samo Slovenija, u korišćenje obnovljivih izvora energije, do sada uložila oko 4,5 milijarde evra.

Najveći deo biomase u Vojvodini, kako objašnjava Dragutinovićeva, poreklom je upravo sa polja. U pitanju su pre svega ostaci kukuruza, soje i pšenice.

- Problem je, međutim, njihovo sakupljanje i baliranje, odnosno, pakovanje - kaže Dragutinovićeva. - Svako, ko planira da koristi ovakav energent, a nema svoje njive, mora praktično da ide od seljaka do seljaka i dogovara otkup, pošto tržište biomase još uvek ne postoji.

INDUSTRIJA

VIKTORIJA GRUPA” počela je da koristi suncokretove ljuspice kao energent u proizvodnji ulja - napominje Dragutinovićeva. - Ovo se, kako kažu, odrazilo i na cenu ulja. Biomasu, takođe, koriste i na poljoprivrednom dobru ”Sava Kovačević” u Vrbasu i u ”Agrosemenu” u Subotici...


KILOVATI IZ ATARA

JAŠA TOMIĆ - Na ulazu u Jašu Tomić, kod Zrenjanina, nikao je pravi ”kineski zid” od slame!Na gomili se, naime, našlo više od 2.000 tona slame, pedantno uvezane u bale teške i do 300 kilograma. Slama je dovučena sa žitnih polja jašatomićkog ”Ratara”, ali i poljoprivrednih preduzeća iz okoline. Čitav posao obavlja ”Kikiber farm” iz Vršca, koji raspolaže specijalnim mašinama za baliranje i prevoz slame do kupaca.

Prema rečima Vase Foljanskog iz ove firme, posao je ugovoren sa ”Viktorija grupom”, koja u Bečeju, Šapcu i Šidu gradi elektrane na biomasu. Najmlađi član ovog prehrambenog koncerna - ”Viktorija bioenerdži” - osnovana je radi proizvodnje i distribucije struje, koja će se primarno dobijati iz obnovljivih izvora. Buduće električne centrale imaće instalisanu snagu 9,9 megavata. ( Sl. P.)

Nazad

Komentari

Nema unetih komentara

Vaš komentar




© Grejanje.com 2010-2012 | Powered by PlumDesign
Nezavisnost rada magazina za energetsku efikasnost omogućili su pokrovitelji projekta HERZ Armaturen
Logo Grejanje.com - Magazin za Energetsku Efikasnost