BEOGRAD - Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine Ivica Radović izjavio je da Srbija ima potencijala u obnovljivim izvorima energije u ekvivalentu od 4,3 miliona tona nafte godišnje. Radović je, na Okruglom stolu Balkan magazina o energiji vetra, rekao da su najveći potencijali Srbije u korišćenju biomase - oko 62 odsto, sunca oko 15, hidropotencijali su oko 14 odsto, geotermalni pet i potencijali vetra oko četiri odsto.
Pomoćnik ministra za obnovljive izvore u Ministarstvu infrastrukture i
energetike Miloš Banjac izjavio je da Srbija pregovara o procentu učešća
obnovljivih izvora energije, što je predviđeno Akcionim planom za
obnovljive izvore energije, i da se čini sve da bazna linija bude niža.
Prema rečima Banjca, energija iz obnovljivih izvora je skuplja nego iz
fosilnih goriva, zbog čega se ide na niži nivo.
Banjac je naveo primere
država članica Evropske unije koje od 2008. do 2020. godine moraju da
povećaju učešće na 5,5 odsto.
Naš stav je da imamo manje vremena, izjavio je Banjac i dodao da se
pregovara da to povećanje za Srbiju iznosi 0,5 odsto godišnje, odnosno
četiri odsto od 2012. do 2020. godine, plus određeni procenat koji se
izračunava prema bruto domaćem proizvodu.
Banjac je rekao da novom uredbom, planiranom uz usvajanje novog Zakona o
energetici, neće biti menjana kvota od pet megavata za solarnu
energiju, jer je cena energije dobijene iz sunca veoma skupa, oko 23
evrocenta po kilovat satu.
Direktor Direkcije za trgovinu električnom energijom Elektroprivrede
Srbije (EPS) Dragan Vlaisavljević izjavio je da Vlada Srbije uredbama
određuje komercijalne aspekte uticaja vetrogeneratora kod javnog
snabdevača.
Vlaisavljević je rekao da će EPS otkupljivati energiju od elektrana na
vetar koje uđu u propisanu kvotu od 450 megavata, sa garantovanom fid in
tarifom, odnosno cenom otkupa od 9,5 evriocenti po kilovat satu
narednih 12 godina. Elektrane na vetar iznad te kvote same preuzimaju
finansijsku odgovornost na tržištu električne energije, izjavio je
Vlaisavljević.
On je naveo tvrdnju iz studije, koju su naručili Elektromreža Srbije i
Evropska banka za obnovu i razvoj, da bi ulazak vetroparkova u
elektroenergetski sistem Srbije, čija je snaga 2.000 megavata, uticao na
rast cene električne energije kod krajnjeg kupca za 1,7 evrocenti po
kilovat satu.
Direktor firme Vindvižn Operejšn Danilo Drndarski kritikovao je uredbom predviđen limit od 450 megavata.
Nama je uredba omogućila fid in, koji ne možemo da dobijemo zbog
ograničenja, rekao je Drndarski i ocenio da nije obezbeđena sigurnost
investitoru, jer se ne zna ko će ući u tu kvotu, niti ko će dobiti
status povlaćenog proizvođača.
Drndarski je izjavio da energija vetra u Srbiji premašuje četiri odsto,
koliko su izneli učesnici Okruglog stola, kao i da se investicija u
vetroparkove vraća za 10 do 12 godina, a ne u periodu od pet do sedam
godina.
