Izvor: Beta, Tanjug
Državni
sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Nikola Rajaković kaže da
se trenutno u Srbiji oko dve trećine ukupno proizvedene energije dobija
iz uglja, dok se ostala energija (oko 30 odsto) dobija iz obnovljivog
izvora – velikih hidroelektrana.
Ostali OIE (biomasa, solarna
energija, vetar i geotermalna energija), kako je kazao Rajaković, veoma
se malo koriste, svega 0,7 promila. Ti izvori su šansa Srbije da razvije
"srednju klasu", jer ti izvori doprinose razvoju lokalne industrije,
primeni novih tehnologija i povećanju zapošljavanja.
|
U
EPS-u kažu da proizvodnja kilovat časa električne energije iz velikih
hidroelektrana EPS košta 1,1 evro cent. Cena kilovat časa iz
termopostrojenja je 2,5 puta veća od cene kilovata koji se dobije iz
konvencionalnih hidroelektrana dok je cena kilovata iz obnovljivih
izvora višestruko skuplja i od jednih i drugih.
|
|
|
Prema podacima Ministarstva energetike, Srbija ima potencijal da
55 odsto ukupne energije koju sama proizvodi dobija iz OIE, a koristi
svega 18 odsto svojih potencijala.
Najveći potencijali OIE su u
biomasi oko 49 odsto, velike hidroelektrane zauzimaju oko 30 odsto,
solarna energija 13 odsto, vetar i geotermalna energija po četiri odsto,
dok male hidroelektrane čine tri odsto.
Predstavnik
Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragan Vlaisavljević kazao je da je
trenutno u Srbiji aktivno 15 ugovora o okupu energije iz OIE, a ukupan
godišnji trošak otkupa energije proizvedene iz ovih izvora je 2,1 milion
evra. Prema njegovim rečima, prosečna otkupna cena energije iz OIE je
8,69 evrocenta za kilovat čas.
Prema njegovim rečima, u Srbiji
nema elektrana na biomasu, biogas, otpad, geotermalnu energiju i tim
oblastima treba dati veće podsticaje kao i stimulisati proizvodnju
toplotne energije.
Vlaisavljević je kazao da u Srbiji treba
stimulisati proizvodnju toplotne energije iz OIE i više koristiti
energiju vetra iz koje godišnje može da se proizvede 2,3 milijarde
kilovat-časova električne energije.
