Elektrana nosi ime čuvenog antičkog grčkog filozofa Arhimeda, poreklom sa Sicilije, koji je po legendi u obližnjem gradu Sirakuzi primenio uglačane metalne štitove vojnika kako bi zapalio rimske ratne brodove.  

Ogledala u italijanskoj solarnoj elektrani

U elektrani Arhimed parabolična ogledala prate kretanje sunca fokusirajući toplotu na čelične cevi kroz koje protiče specijalna tečna so kao odličan prenosnik toplote. Fabricio Moreli je glavni inženjer elektrane Arhimed.

"Princip akumuliranja energije je koncentrisanje energije sunca na prijemne cevi. Drugim rečima, sva energija prikupljena ovim paraboličnim ogledalima prenosi se na cevi kojima teče so", kaže Moreli.

Tečna so zagrejana do 550 Celzijusovih stepeni sprovodi se u velike rezervoare gde proizvodi paru za okretanje turbina u elektrani. Novost je u tome što su ovi rezervoari u stanju da akumuliraju toplotu prikupljenu preko dana, tako da elektrana neko vreme može da radi i bez sunca. Mešavina od 60 odsto natrijum nitrata i 40 odsto kalijum nitrata jeftin je i bezbedan medijum za akumuliranje toplote, kaže inženjer Moreli, dodajući da bi testiranje njene primene u ovako velikom postrojenju moglo da ima značajne posledice po tehnologiju solarnih elektrana.

"Glavni cilj ovog postrojenja je prikupljanje znanja i proveravanje tehnologije tečnih soli u industrijskim razmerama", kaže Moreli.

Ogledala ukupne površine oko 30 hiljada kvadratnih metara koncentrišu sunčevu energiju na oko 5400 metara cevi. Solarna elektrana doprinosi susednoj elektrani na gas oko 5 megavata struje, odnosno oko 10 miliona kilovatčasova energije godišnje. Kompanija ENEL kaže da bi čak i ovakve, relativno male elektrane, mogle da snabdevaju jeftinom strujom domaćinstva u zemljama Severne Afrike.

Zamenik generalnog direktora kompanije ENEL, Ingmar Vilhelm, kaže da je projekat Arhimed deo šire evropske inicijative zvane Dezertek, koja se prostire na četiri kontinenta. Njen cilj je pronalaženje načina za najefikasnije korišćenje najvažnijeg energetskog potencijala svetskih pustinja - energije sunca.

"Dezertek je ideja sa dva glavna elementa. Prvi je uvođenje obnovljivih izvora - solarnih ogledala, solarnih ćelija i elektrana na vetar - posebno u afričke zemlje. Drugi element je krišćenje te energije za delimično zadovoljavanje potreba u Evropi", kaže Vilhelm.

U okviru inicijative Dezertek do 2050. godine trebalo bi da bude položeno nekoliko visokonaponskih podmorskih kablova između Evrope i Severne Afrike. Na taj način, ogroman prirodni izvor čiste energije iz tog područja mogao bi da doprinese smanjenju zagađivanja koje proizvode mnoge termoelektrane u Evropi.

Vesti Glasa Amerike  Utorak, 19 April 2011