Početna O portalu Prijatelji Uloguj se Upiši se u adresar Twitter Eng

U opštini Surčin otvorena prva „štedljiva“ solarna hala za fiskulturu

BEOGRAD - Solarna fiskulturna hala inženjera Milenka Milinkovića, koja se greje na sunčevu energiju ...

BEOGRAD - Solarna fiskulturna hala inženjera Milenka Milinkovića, koja se greje na sunčevu energiju, ima klimu kao na Zlatiboru i otporna je na zemljotrese i olujne vetrove, otvorena je juče u dvorištu OŠ “Branko Radičević” u naselju Boljevci u opštini Surčin.

Napomena:

Uredništvo grejanje.com je uklonilo iz članka elemente političkog marketinga kako bi tekst imao informativni karakter sa aspekta energetske efikasnosti. Integralni tekst možete pogledati na sajtu blic-online ovde

Otvaranju prvog solarnog objekta u Beogradu prisustvovali su gradonačelnik Dragan Đilas, predsednik opštine Surčin Vojislav Janošević i zamenik sekretara za obrazovanje Dragica Moro.

Jedinstvena solarna hala veličine 800 kvadrata izgrađena je za svega pet meseci a njena izgradnja koštala je 360.000 evra, što je, kako kažu u opštini Surčin, duplo brže i jeftinije nego izgradnja uobičajenih školskih sala.

- Zahvaljujući efikasnom korišćenju energije, za opsluživanje ove sale potrebno je samo sedam kilovata struje, što bitno smanjuje godišnji trošak za njeno održavanje.

Potrebne su i fiskulturne sale u Bečmenu, kao i u Dobanovcima gde ćemo u drugoj polovini godine početi izgradnju fiskulturne sale koja bi trebalo da bude zasnovana na istom principu - ističe predsednik opštine Surčin Vojislav Janošević.

Karakteristike solarne fiskulturne sale

Inženjer Milenko Milinković objašnjava projekat

-Zbog manjeg utroška energije, hala nije kockastog oblika već lučnog, pa je površina 20 odsto manja nego što bi bila kod kockastog oblika. Prozori su manji od uobičajenih a pružaju potpuno isto osvetljenje.
- Postoji sistem u kojem su integrisane klimatizacija, grejanje i ventilacija. Vazduhu koji dolazi spolja dodaje se toplota vazduha iznutra. Vazduh se menja na svakih 60 minuta pa je hala stalno provetrena i sveža.
- Grejanje se vrši preko toplotne pumpe koja crpi toplotu vode iz zemlje na dubini od 20 metara. Voda ulazi iz bunara, zadržava se njena energija odnosno toplota i voda se ponovo vraća u zemlju.
- Cevi su spojene sa solarnim bojlerom i kolektorima. Kolektori koji su instalirani na površini hale sakupljaju sunčevu toplotu, koja se potom koristi za zagrevanje vode.

- Na ovom mestu se ukršta ulazni i izlazni vazduh. Izlazni, iskorišćeni vazduh predaje svoju toplotu ulaznom, odnosno onom od spolja, pa tek posle toga izlazi napolje.

- Temperatura pri vrhu i podu hale je gotovo identična, a vlažnost koja je leti u Beogradu visoka i iznosi čak 15 grama po kubnom metru, ovde je optimalna i iznosi od 7 do 8 grama po kubnom metru.

Autor projekta i veliki ljubitelj solarne energije, inženjer Milenko Milinković, objasnio je da zbog manjeg utroška energije hala nije uobičajenog kockastog oblika već lučnog. Time je utrošeno manje cementa i čelika.

- Zbog lučnog oblika hala je stabilna i otporna na zemljotrese, pa čak i jake olujne vetrove. Sala obezbeđuje i maksimalni nivo energetske efikasnosti, a projekat ovakve gradnje uvršten je među prvih deset projekata održivog razvoja u Evropi - ističe Milinković.

Umesto 180 do 200 kilovat sati, koliko troše standardni objekti u Srbiji, ova hala troši svega 35 kilovat sati po metru kvadratnom na godišnjem nivou. Ipak, može se reći da je od uštede struje bitnije to što solarna hala čuva zdravlje njenih posetilaca.

- Sistem za jonizaciju i cirkulaciju vazduha omogućuje da se vazduh obnavlja na svakih 60 minuta, tako da je u hali uvek provetreno i sveže. Temperatura pri vrhu gotovo je identična temperaturi na podu hale, a vlaga koja je leti u vazduhu uvek visoka i iznosi oko 15 grama po kubnom metru, ovde je optimalna i iznosi od 7 do 8 grama po kubnom metru - objašnjava Milinković.

Solarna hala greje se pomoću geotermalne toplotne pumpe koja od toplote vode iz bunara u dvorištu škole “oduzima” osam stepeni celzijusovih i potom vraća vodu u drugi bunar.

Voda tako kruži i sve vreme služi za zagrevanje objekta. Za zagrevanje vode koristi se sunčeva energija, odnosno sunčevi kolektori instalirani na površini hale. Iako zvuči kao deo naučno fantastičnog scenarija, ova hala juče je i zvanično postala deo stvarnosti u Boljevcima. 

Miljana Leskovac | 09. 02. 2011. - 00:08h

Nazad

Komentari

Nema unetih komentara

Vaš komentar




© Grejanje.com 2010-2012 | Powered by PlumDesign
Nezavisnost rada magazina za energetsku efikasnost omogućili su pokrovitelji projekta HERZ Armaturen
Logo Grejanje.com - Magazin za Energetsku Efikasnost