Vesti Glasa Amerike
Dolina San Luis, u američkoj državi Kolorado, ubrzano postaje vodeći proizvođač solarne energije u zemlji. Nekoliko tamošnjih postrojenja proizvodi energiju u industrijskom obimu, dok se nekoliko novih gradi. Prema zakonu te države, do 2020. godine 30 odsto energije moraće da potiče iz obnovljivih izvora. Ali, s obzirom na potražnju, to ipak neće biti dovoljno.

89 hektara sa približno 110 hiljada panela, ekvivalentno elektrani od 30 megavata“, kaže Til Što je dovoljno za snabdevanje više od 7 i po hiljada domaćinstava.

U dolini San Luis sunce sija više od 340 dana godišnje pa solarna industrija ovde cveta. Nik Til je menadžer elektrane San Luis solar ranč.

„Imamo 89 hektara sa približno 110 hiljada panela, ekvivalentno elektrani od 30 megavata“, kaže Til Što je dovoljno za snabdevanje više od 7 i po hiljada domaćinstava.

„Ujutro, kada se sunce pomoli iza planina, senzori okreću panele prema njemu i oni ga tokom dana prate od istoka ka zapadu“, kaže Til.

Ovdašnje solarne farme naglo se šire pretvarajući Kolorado u treću državu po količini proizvedene solarne energije, posle Kalifornije i Nju Džersija. Okrug Alamosa, jedan od najvećih u regionu, ima šest solarnih farmi. Načelnik okruga, Darijus Alen, kaže da je 650 hektara izdvojeno za solarnu energiju, a moglo bi i više da je infrastruktura bolja.

„Za sada, ovdašnji dalekovodi rade punim kapacitetom“, kaže Alen.

Ali to nije jedini problem. Dolina San Luis je poljoprivredno područje u kome se gaje krompir i alfalfa i napasa stoka. Farmere zabrinjava korišćenje zemlje za proizvodnju struje. Stiv Vandiver je generalni menadžer Distrikta za konzervaciju vode reke Rio grande.
„Ako se poljoprivreda otseli ostaćemo bez ičega“, kaže Vandiver.
Ali postoji i druga opasnost. Zemljište, reke i rezervoari u dolini polako presušuju - što pogađa i solarnu industriju.

„Neke od većih elektrana – solarne termoelektrane – troše velike količine vode. Mnogo obradive zemlje mora da se isuši da bi se stvorila zaliha vode za tu vrstu elektrana“, kaže Vandiver.
Vodom se ispira i prašina akumulirana na panelima. Nestašica vode naterala je vlasti da planiraju zatvaranje stotina bunara i delimičnu obustavu navodnjavanja.

„U čitavoj dolini verovatno će 24 do 32 hiljade hektara biti dugoročno povučeno iz upotrebe“, kaže Vandiver.

Farmeri su zabrinuti. Džordž Viten je treća generacija vlasnika organske farme. On i supruga Džuli, ekoaktivistkinja i edukator, okupili su susede i uspeli da spreče izgradnju solarne farme od 800 hektara kraj njihovog imanja.
„Nisam verovala da ću se suprotstavljati solarnoj energiji. Bilo je vrlo bizarno“, kaže Džuli Saliven.

„Njena ogromna parabolična ogledala su veličine bioskopskog gledališta. A trebalo je da ih bude 9 hiljada, duž linije dalekovoda“, kaže Viten.
Farmeri ističu da čak ni solarna postrojenja ne bi trebalo da zamenjuju obradive površine. Umesto da smanje potrošnju, kažu oni, Amerikanci smišljaju kako da troše više energije.