[Tekst je preuzet iz časopisa kWh u izdanju Elektroprivrede Srbije. Bez obzira na činjenicu da je objavljen jos 2010 godine, grejanje.com smatra da je vrlo aktuelan.]

Mnoge kompanije neočekivano široko razgranale postavljanje solarnih panela, jer se na tome izuzetno dobro zarađivalo, uz takozvane „feed in tarife“.  „Solarci“ u Španiji posle dobiti počeli su da beleže znatne gubitke

Prilično velikodušne podsticajne cene za električnu energiju dobijenu iz solarnih panela, odnosno fotonaponskih ćelija, kao i iz vetrogeneratora, počinju da zadaju velike glavobolje vladama onih zemalja EU, koje su svojim propisima omogućile veliku ekspanziju ovakvih postrojenja za proizvodnju struje. Mnoge kompanije su neočekivano široko razgranale postavljanje solarnih panela, jer se na tome izuzetno dobro zarađivalo, uz takozvane „feed in tarife“.

 
Međutim, po svemu sudeći, đavo je odneo šalu i stvari na ovom polju počinju dosta brzo da se menjaju nagore. Mnogi „solarci“ posle velikih dobiti počeli su da beleže velike gubitke! Svi su se pobunili, i potrošači, odnosno kupci električne energije na čija pleća su se, uglavnom, svaljivali svi ti troškovi, i elektroprivredne kompanije, a na kraju i same države odnosno vlade, koje su same to i forsirale.

 
Velika pomama za solarnim elektranama zadala je, čini se, najveće glavobolje Španiji, jednom od vodećih proizvođača solarne energije u svetu, jer je tamo sada postalo jasno da je to dalo ekološke, ali ne i očekivane ekonomske efekte! Kako pokazuje istraživanje ciriške firme „New Energy Finance“, megavat čas električne energije dobijen iz najefikasnijih solarnih elektrana košta u Španiji čak oko 275 dolara po megavatčasu, dok ista količina električne energije, koju proizvede termoelektrana na ugalj, staje oko 60 dolara!

 „Solarci“ u Španiji posle dobiti počeli su da beleže znatne gubitke uz projekciju vlade da 2010. godine zemlja ima 400 megavata instalisanih solarnih panela. Samo u 2008. investitori su upumpali u solarnu industriju širom Španije 16,4 milijarde evra i povećali kapacitete, sa 700 u 2007. godini čak na 3.500 megavata u 2008. godini!

 
Kada se u aprilu ove godine budžetski deficit Španije popeo do 11,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDPa), vlada je najavila kresanje subvencionisanih cena za solarnu privredu, iako su one zakonom bile garantovane u narednih 25 godina. Kompanije koje su pohrlile sa investicijama u zelenu energiju zapale su u ozbiljne nevolje.

Parlament Španije je 2007. usvojio „feed in tarife“ za proizvodnju solarne energije kojima je tako proizveden megavatčas plaćan deset puta više od cene na berzi. Investitori su mnogo brže nego vlasti izračunali prednosti i rizike takve velikodušnosti.

Premijer Hose Luis Sapatero, u novembru 2007. trijumfalno je objavio da je Španija postala svetska sila u oblasti solarne energije. Kada je cena subvencija obnovljivih izvora energije enormno porasla, Vlada Španije je krajem 2008. smanjila podsticajne, odnosno „feed in tarife“ za nove solarne parkove – za četvrtinu (25 odsto)!

Investicije u nove solarne elektrane su potom, u 2009. godini, jednostavno presahle. Simbol španskog solarnog buma, kompanija „Isofoton“ sunovratila se od raspolaganja znatnim profitom u gubitnika, da bi u junu ove godine bila prodata za male pare jednoj špansko-korejskoj firmi.

Eksperti „New Energy Finance“ sada upozoravaju da su Nemačka i SAD na stazi španskih grešaka. Novi solarni energetski kapaciteti u Nemačkoj, zahvaljujući vladinim „feed in tarifama“, odnosno subvencijama – u prvom kvartalu ove godine doneli su novih 713 megavata, gotovo deset puta više od kapaciteta instalisanih u prvom kvartalu 2009. godine. Solarni zamah je, dakle, gotovo zaprepašćujući.

 

Drastično obustavljanje „solarnih ulaganja“ u Nemačkoj?

 
Cene električne energije u Nemačkoj porasle su 2,1 odsto u prvoj polovini ove godine, zbog prelivanja troškova na ime podsticajnih tarifa za proizvođače iz obnovljivih izvora energije. Ukupne dažbine i porezi dostigli su rekordnu visinu od 41 odsto računa za struju koje plaćaju domaćinstva. Uvećanjem udela obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji struje, nameti vezani za solarnu, eolsku i hidroenergiju, kako se očekuje, znatno će porasti od iduće godine. Od liberalizacije tržišta električne energije u Nemačkoj, 1998. godine, udeo dažbina i poreza u cenama električne energije je usedmorostručen!

 
Štefan Koler, predsednik Agencije DENA, energetskog savetnika vlade u Berlinu, takođe, upozorava da bi „zeleni bum“, podstaknut velikodušnim otkupnim cenama za obnovljivu energiju mogao unesrećiti, inače dotrajalu nemačku prenosnu mrežu. On je za „Berliner cajtung“ rekao da dalja ulaganja u solarnu energiju moraju biti „brzo i drastično obustavljena“.

 
Stimulativne cene su podstakle investitore, ali i pojedince da masovno investiraju u solarne panele, pa se predviđa da bi do 2013. godine solarni energetski kapaciteti u Nemačkoj mogli dostići ukupno čak pet hiljada megavata! To bi bila katastrofa za mrežu, kaže Koler i predlaže vladi da ograniči instaliranje novih panela na hiljadu megavata godišnje.

Otkupne cene električne energije idu do nivoa od čak 46 dolarskih centi za kilovatčas. „Feed in tarife“ u Nemačkoj padaju na teret poreskih obveznika, preko uvećanih računa za struju i garantovane su na rok od 20 godina. Nemačka udruženja potrošača izračunala su da će subvencije u tih 20 godina opteretiti ukupne račune za električnu energiju sa dodatnih 36 milijardi dolara?!

Moglo bi da se kaže da su i Česi dobro zagrizli „solarnu jabuku“. Ove godine kapaciteti solarnih elektrana dostići će u ovoj zemlji skoro 2.000 megavata. Tim novim objektima država garantuje da će im 20 godina otkupljivati struju po veoma povoljnim uslovima – po cenama oko šest sedam puta višim od tržišne (0,53 evra po kilovatčasu). Zbog toga je od 1. januara 2011. godine najavljeno poskupljenje električne energije i iznad 25 odsto. Domaćinstvima nešto manje – oko 18 odsto. Naš dopisnik iz Praga Milan Lazarević efektno je primetio da će hiljade firmi i milioni domaćinstava platiti veliki ceh takvih odluka vlade i parlamenta Češke i ubeđivanja poslovnopolitičkog lobija ofarbanog u zeleno! Kućnom budžetu domaćinstava to bi moglo da stvori rupu od nekoliko stotina evra godišnje (ako se greju strujom još nekoliko puta više od toga)!

 
I Česi traže rešenja

Premijer Petr Nečas i resorni ministri su počeli grozničavo da traže rešenje. Jer, na stimulativne cene se država, istina, obavezala, ali to ne znači da ne može isporučiocima solarne energije da se doda neki porez. I nađeno je rešenje. Ovih dana, Donji dom češkog parlamenta usvojio je nove poreze na proizvodnju solarne energije, u okviru nastojanja vlade da prikupi dodatna sredstva kako bi limitirala uticaj koji će na račune za struju imati eksplozija ulaganja u subvencionisani sektor solarne energije. Očekuje se da će na taj način brzo da se obuzdaju ulaganja u instaliranje solarnih panela. Nametnut je, naime, porez od 26 odsto na njihove prihode čime bi se pokrio deo razlike do subvencionisanih otkupnih cena sunčeve energije u Češkoj.

Prema procenama češke vlade, kako navodi DPA, ove i neke druge mere ograničiće teret subvencija na uvećanje računa za struju za domaćinstva i industriju na maksimum 5,5 odsto u 2011. u odnosu na ranije procene, koje su išle i do 25 odsto. Grčka se, takođe, dosta zaglibila u solarne zavrzlame. Struja iz solarnih elektrana podigla je prosečnu cenu Polja solarnih panela u Nemačkoj električne energije u ovoj  zemlji za oko 20 odsto!

 

I u Francuskoj se od januara 2011. godine očekuje dalje povećanje regulisanih cena električne energije od tri odsto, kojim će potrošači dodatno da plate razvoj solarne energije, pokrivajući subvencionisanje tog sektora preko dodataka na račune za struju. Uticaj subvencija za obnovljive izvore električne energije u Rumuniji mogao bi se 2011. godine kretati u rasponu od 1,6 do 3,2 evra po megavatsatu. 

U Srbiji ograničenja za proizvođače vetro i solarne energije 

Ovo su samo neka iskustva, koja će svakako biti zanimljiva i za naša dalja ponašanja na ovom polju. Jer, u naredne dve godine u dobijanje energije iz obnovljivih izvora u Srbiji trebalo bi da se uloži od 300 do 500 miliona evra. 

Kako se ističe u Srbiji najveći potencijal za ulaganja je u vetroelektrane, s tim što su velike mogućnosti za inves ticije u dobijanje energije iz vode, biomase i geotermalnih izvora. Solarna energija se gotovo i ne spominje kao obećavajući resurs. Bitno je, pritom, i da je na predstavljanju vodiča za investicije u obnovljive izvore energije u Srbiji, održanog sredinom novembra u Beogradu, na pomenuto i da se Srbija obavezala da od 2007. do 2012. godine za 2,2 odsto poveća učešće energije iz obnovljivih izvora.

Kada se o svemu ovome raspravljalo pre nekoliko meseci, izvesno je da je Ministarstvo rudarstva i energetike imalo dileme i još tada postavilo je izvesna ograničenja za podsticajne cene odnosno „feed in tarife“ za takozvane povlašćene proizvođače, ali samo za električnu energiju dobijenu iz vetra i solar ne energije! Samo pet megavata snage na solarnu energiju će dobijati podsticajnu cenu od 23 evrocenta za kilovatčas. A kod vetroelektrana podsticaji će se davati sve dok se ne dostigne kapacitet od 450 magavata. Energetske dozvole, kao što je rečeno, izdate su za 1.500 megavata.

Razume se, sada se i kod nas postavlja pitanje ko će tu stimulativnu energiju da plati? Od iduće godine te stimulativne „feed in tarife“ trebalo bi da se EPSu računaju u troškove. Može se, ipak, u dogledno vreme očekivati da će i kod nas „feed in tarife“ uticati na povećanje cene struje. Po nekim ranijim procenama, na primer, ukoliko bi se izgradilo 500 megavata u elektranama na vetar i ta električna energija plasirala potrošačima u Srbiji po „feed in tarifi “, cena električne energije bi morala da se poveća u proseku (za sve potrošače) za više od šest odsto.

 
Zalet i u Srbiji?

Sada je već sasvim jasno da su investitori i u Srbiji navalili na gradnju vetroelektrana, ali i solarne elektrane počinju da hvataju zalet. Članovi Gradskog veća u Leskovcu odobrili su, tako, nedavno idejni projekat izgradnje solarne elektrane na pet kilometara od Leskovca. Ona će biti prva i najveća ove vrste na zapadnom Balkanu i imaće snagu od skoro jednog megavata, a izgradnja će početi na proleće 2011. godine. 

Srbija, kao južnoevropska zemlja, ima sve preduslove za korišćenje sunčeve energije za proizvodnju struje, pa je sasvim izvesno da naročito „solarci“, sada posle „proterivanja“ iz navedenih zemalja EU, nameravaju da pohrle i kod nas. Pitanje je samo koliko će im naša stimulativna cena od 23 evrocenta za kilovatčas biti primamljiva, a ono ograničenje od pet megavata za solarne elektrane trebalo je da nam predstavlja neku garanciju da se ipak na ovom polju nismo mnogo zaleteli i da nećemo proći kao oni u Španiji, Nemačkoj, Češkoj, Grčkoj… Ali, kako izveštava Tanjug, Skupština opštine Nova Crnja usvojila je krajem oktobra ove godine odluku o učešću u projektu gradnje velike solarne elektrane, u koju konzorcijum iz Nemačke namerava da investira 800 miliona evra!

Predsednik te banatske opštine Pera Milankov kaže da bi na oko hiljadu hektara uskoro mogla da započne izgradnja jedne od najvećih solarnih elektrana na svetu. Najavljena izgradnja ove solarne elektrane ima podršku pokrajinskih organa, koji ukazuju da je potrebno izvršiti usklađivanje sa domaćim zakonodavstvom i menjati neke propise, kao što je to slučaj sa Uredbom o stimulativnim cenama, koje mogu da imaju solarne elektrane samo do pet megavata ukupno. Izgradnja tog „solarnog džina“ trebalo bi da traje tri godine, a nova sunčeva elektrana imala bi snagu od 250 megavata! Navedeno je i to da nemački investitori nameravaju ovu struju da usmere ka Italiji. Pošto iskustva zemalja Evropske unije ukazuju i na velike probleme posle izgradnje tih velikih kapaciteta, taj tako veliki projekat trebalo bi ponovo podrobnije razmotriti.

A naročito sa aspekta sigurnosti aranžmana za izvoz ove električne energije u Italiju. A, što se tiče sa dašnjih propisa, odnosno onih pet solarnih megavata – to je za kupce u Srbiji za sada sasvim dovoljno.

 

Dragan Obradović