I kad ne rade, televizori i računari troše od 10 do 60 odsto energije koja im je potrebna kad su uključeni! Ako samo jednu standardnu sijalicu u domaćinstvu zamenite štedljivom, račun za struju će biti manji za pedeset dinara.

U jednom danu potrošnja električne energije, u svakoj kući, izgleda, otprilike, ovako: ustanete ujutro i upalite svetlo, radio ili TV. Uključite zatim šporet da skuvate kafu, potom i svetlo u kupatilu, bojler verovatno već radi, dok ćemo brijač ili fen – tek da uključimo. Sve skupa, za ovih petnaestak minuta već ste uključili bar pet potrošača električne energije.

U sledećem koraku možda ćete uključiti i veš mašinu ili onu za pranje posuđa, a ako se potrudite da iskoristite još to malo dok je jeftinija struja, ispeglaćete nešto za taj dan i, verovatno, dopuniti bateriju mobilnog. To je još najmanje tri aparata. Ako krećete na posao, a deca ostaju u kući, to odmah znači da će (čim vam deca vide leđa) biti upaljeni i televizor i kompjuter, što znači da je u vašem domu, već u devet sati ujutro, bilo uključeno desetak aparata bez kojih život niko od nas više ne može ni da zamisli, a koji nemilice troše struju.

Potrošači „na prazno“

Naravno, ne troše svi oni isto, niti su svi jednako dugo uključeni, a ipak...

U nekoj raspravi, pre no što je donet Zakon o zabrani pušenja, jedna doktorka je postavila ovakvo pitanje: da imate opasnu saobraćajnicu, na kojoj svakodnevno gine više ljudi, da li biste učinili nešto da je obezbedite? Ista je situacija i sa pušenjem! A isto je i sa potrošnjom električne energije. Svakodnevnom. Tek kad primetimo koliko, zapravo, i na šta sve, trošimo energiju, možemo i da razmislimo o tome kako to da smanjimo, i da se bar tako uključimo u svetske tokove.


EPS je početkom godine domaćinstvima koja su najurednije plaćala račune za struju podelio ukupno 120.000 štedljivih sijalica (po dve svakom), i tako načinio prvi konkretan korak ka smanjenju potrošnje električne energije.


Ovih sijalica ima i na tržištu. Cena im opada, i danas je znatno niža nego pre godinu dana, a mogu se naći u svakom bolje snabdevenom supermarketu. Štedljive ili CFL (od kompakt-fluorescentne sijalice) rade na principu prolaska struje kroz gas, i njihova efikasnost je pet puta veća od običnih. Ta efikasnost se izračunava merenjem električne energije koju potroše da bi dale istu količinu svetlosti kao obične.


Tako CFL sijalica od 13-18W može da zameni običnu od 60W. U praksi, to znači, da ako standardna sijalica radi u proseku šest sati dnevno, ona mesečno potroši oko 18 kilovat-časo-va, a štedljiva 3,6 kilovat-časova za isti rad. Po toj računici, izađe da je, po jednoj sijalici, mesečna potrošnja struje manja za 14,4 kilovat-časa, a mesečni računi se, po sadašnjim cenama, umanjuju za 0,6 evra, odnosno za oko 50 dinara. Po jednoj sijalici!


Prema proračunima EPS-ovih inženjera, u Srbiji bi moglo mesečno da se uštedi oko 1,7 miliona kWh, kad bi svako domaćinstvo samo na po dva sijalična mesta stavilo CFL umesto običnih sijalica. Uza sve to, ove sijalice koriste ista “grla” kao i obične, a vek trajanja im je deset puta duži!


Osim promenom sijalica, energije se može štedeti i na mnoge druge načine. Praktično na svakom koraku. Tako kažu da trepćuća crvena lampica koja pokazuje da su TV, kompjuter ili mini linija u režimu „stand by“, može da potroši od 10 do 60 odsto struje koju troše kada su uključeni.


Punjač za mobilni, koji inače koristi minorne količine energije, takođe postaje „potrošač u prazno“, ako ga niste isključili „iz struje“. Energija koju tada troši jeste minimalna (niko ozbiljan neće da se bavi tom vrstom proračuna), ali jeste energija! Preporuka je zato da sve te uređaje, kad ne koristimo, isključimo. Isto važi i za sijalice koje nam nisu neophodne.


Značaj boje na TV ekranu

Kompjuterski i TV ekran su takođe mali, ali konstantni potrošači. Australijska kompanija HEAP MEDIA je ustanovila da slika koja se prikazuje na ekranu ne samo što je određena zahtevima korisnika nego troši više energije ako prevladavaju svetle boje: monitoru je potrebno više energije da bi prikazao belu nego crnu boju! Energija koja se uštedi podešavanjem monitora na tamne boje, nije velika, ali je svakodnevna, tako da u krajnjoj sumi, prema nekim proračunima, može da uštedi stotine megavat-sati godišnje, na globalnom nivou. Ovu ideju je podržao i Gugl, i ponudio Blackle pretraživač, kao deo svojih posebnih pretraživača – Google Custom Search.


Naravno, postavlja se i pitanje čitljivosti crnih stranica, ali to se može lako proveriti: www.blackle.com.


Upotreba štedljivih sijalica negde je već postala i zakonska obaveza. Australija će, kao i Irska, od 2010. godine zakonom zabraniti upotrebu „običnih“. Kod nas, bar za sada, ne postoji nikakva zakonska obaveza. Agencija za energetsku efikasnost CFL sijalice preporučuje, ali kažu, o zakonu se još ne govori.


Moguć problem sa CFL sijalicama je njihovo uništavanje, pošto im prođe rok. Kako sadrže živu, recikliranje i uništavanje, zahteva posebne mere opreza i veoma skupu tehnologiju.
Kad je reč o samoj upotrebi, ove sijalice su jednako bezbedne/opasne, kao i, recimo, toplomeri sa živom. U svetu, zasad, ne postoji zakonska obaveza za kupovinu uređaja koji štede energiju, ali zato postoje jasne preporuke: laptop koristi manje energije nego desktop računar, neki monitori/ekrani su još u proizvodnji prilagođeni „pametnoj“ potrošnji, treba isključivati ono što se ne koristi, treba razmaći zavese i pustiti dnevno svetlo, misliti o energiji i o tome kako je sve trošimo.....


Neki „pametni“ potrošači i uređaji su dostupni i kod nas. Ostalo su navike, a one se stiču.

EPS kWh, dec 2008
Ružica Radičević-Zorkić