Sistemi za provetravanje

Provetravanje stanova ima sve veći značaj zbog povećane nepropustljivosti savremenih konstrukcija prozora i vrata. Njihova odlična zaptivenost predstavlja izuzetan tehnički napredak, a ujedno zahteva nova rešenja za dovod svežeg i odvod istrošenog vazduha. Tu ulogu preuzimaju sistemi za provetravanje. U današnjim uslovima građevinske tehnike sistemi ventilacija prvenstveno su nužni kod sanitarija, kuhinja, kotlarnica itd.

Osnovu svih Schiedelovih sistema za provetravanje čine serijski izrađeni elementi od lakog betona, različitih tipova i dimenzija, debljine spoljnjih zidova 2,5 cm i jedinstvenom visinom od 33 cm, pomoću kojih se mogu graditi odgovarajući kanali.
Kod izrade potrebno je obratiti pažnju na odgovarajuće zakonske propise i toplotnu provodljivost, odnosno protivpožarnu zaštitu.

Ventilacije sa termičkim uzgonom

Ventilacije koje deluju po principu termičkog uzgona daju jednostavna rešenja. Nemaju pokretne delove, održavanje nije potrebno i ne stvaraju buku. Termički uzgon zavisi od temperaturne razlike između vazduha u prostoriji koju provetravamo i okoline. Efikasnost ovih instalacija zavisi od jačine termičkog uzgona. Sve prednosti (jednostavnost, ekonomičnost, odsustvo buke) mogu se iskoristiti sve dok termički uzgon pruža dovoljan stepen provetravanja. Kod viših zgrada i u nepovoljnim uslovima provetravanja (stan bez poprečnog provetravanja), kao i kod dobro zaptivenih prozora i vrata, moraju se predvideti ventilacije na mehanički pogon (sa ventilatorima).

Instalacije za provetravanje na toplotni uzgon primenjuju se u unutrašnjim sanitarnim prostorijama u stambenim objektima sa najviše 8 spratova. Kod viših zgrada i u nepovoljnim uslovima provetravanja, kao npr. kod stanova bez poprečnog provetravanja i kod izuzetno dobrog zaptivenih vrata i prozora, najcelishodnija je ugradnja ventilacija sa mehaničkim provetravanjem.

Provetravanje pomoću kanala

Ovaj način provetravanja predstavlja najbolje rešenje ventilacionih sistema koji deluju na principu terminčkog uzgona Kod viših zgrada potreba za većim prostorom nadoknandjuje se većim provetravanjem (u poredjenju sa ventilacijom sabirnih kanala).

Kod provetravanja pomoću kanala svaka prostorija priključena je na vlastiti kanal svetlog preseka 150 cm2.

Prilikom provetravanja odredjenog prostora svež vazduh se uzima iz preostalog dela stana. U zavisnosti od zaptivenosti prozora i vrata vazdušni tok dolazi iz prostorija stana ili hodnika u prostoriju koju provetravamo. Ovakav način kretanja vazduha izazvia stalno mešanje, odnosno obnavljanje vazduha u ostalim prostorijama. Pored toga, vazduh dolazi u unutrašnje sanitarne prostorije već delimično zagrejan na sobnu temperaturu.

Područje primene:

• zgrade do 8 spratova
• Preduslov: stanovi moraju imati prozore na suprotnim stranama (poprečno provetravanje)
• Normalno zaptiveni prozori: kod izuzetno dobro zaptivenih prozora treba predvideti kelnski način provetravanja (sa dovodom vazduha pomoću poprečnog kanala u podrumu) ili mehaničko isisavanje.
• Ukoliko prostor dozvoljava, u plan uključiti provetravanje kroz samostalni otvor: veći učinak provetravanja i nema prenosa buke.
• Otvori za provetravanje, suprotno od dimnjaka, zabetonirani su u pločama pojedinh spratova.
• Izlazni otvori iznad krova ne smeju se nalaziti u području stambenog dela, već bi trebalo da su iznad najvišeg dela zgrade.
• Kod bočnog izlaza vazduha treba predvideti otvore na dve suprotne strane, slobodna površina preseka sa svake strane mroa biti najmanje jednaka poprečnom preseku otvora.
• Kod vertikalnog izlaza vazduha treba predvideti Venturios završetak ili Meidingerovu ploču. Razmak od izlazne površine do poklopca kod provetravanja pomoću jednostrukih otvora mora biti najmanje 10 cm.
• Kod provetrvanja sa samostalnim otvorom, pregrada se mora ugraditi uvek neposredno ispod rešetke za vazduh. Kontrola se može vršiti preko rešetke koja se vadi.

Sabirne ventilacije na termički uzgon ugrađuju se samo u slučaju da nema prostora za pojedine otvore za provetravanje. Ako nema dovoljno prostora za ventilaciju to obično dovodi do smanjenog efekta, odnosno do lošijeg provetravanja.

Dok je kod provetravanja sa jednostrukim kanalima za svaku prostoriju namenjena površina kanala od 150 cm2, kod sabirnog otvora je prečnik za pojedine priključke površine približno 50 cm2, što iznosi samo jednu trećinu. Izrada sabirnog otvora za provetravanje i mogućnosti priključenja prikazane su u šemama datim na sajtu proizvodjaca. Područje primene: zgrada do 8 spratova. Preduslov: stanovi  moraju imati prozore na suprotnim stranama (poprečno provetravanje). Otvori za provetravanje su suprotno od dimnjaka i zabetonirani su u pločama pojedinih spratova. Kod bočnog izlaza vazduha treba predvideti otvore na dve suprotne strane, slobodna površina preseka sa svake strane mora biti najmanje jednaka poprečnom preseku otvora. Kod vertikalnog izlaza vazduha treba predvideti Venturius završetak ili Meidingerovu ploču. Razmak od  izlazne površine do poklopca, kod provetravanja pomoću jednostrukih otvora, mora biti najmanje 15 cm. Kod provetravanja sa sabirnim otvorom mora se u podrumu predvideti kontrolni otvor sa revizionim vratancima.