- Default kategorija
[Tekst preuzet iz časopisa kWh u izdanju Elektroprivrede Srbije]
Iako su mnogi prognozirali da ce ugalj posle havarije u japanskoj nuklearki „Fukušima“ i zatvaranja nuklearki u Nemackoj doživeti renesansu, izvesno je da ce i rudarski sektor osetiti razvojne promene.
Sigurnost snabdevanja, konkurencija i zahtevi u zaštiti životne sredine glavne su smernice razvoja rudarstva, i to ne samo u razvijenim zemljama, vec i u onima u tranziciji.
Ugalj ce obezbediti svoj most ka buducnosti, ali samo uz preduzete paralelne aktivnosti za povecanje efikasnosti, uvodenje savremenih tehnologija, kroz bolju organizaciju i unapredenje mera zaštite životne sredine – kaže za naš list Slobodan Mitrovic, direktor za strategiju i investicije u proizvodnji u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije. –Naglasak treba da bude na održivom upravljanju eksploatacijom uglja, ali sa osvrtom na osnovne operacije koje donose vrednost proizvoda i usluga klijentima, kao i u zadovoljavanju ciljeva društva, privrede, lokalnih zajednica, istovremeno razvijajuci profitabilne poslovne rezultate.
Tako „cist“ ugalj mora postati i „pametan“ ugalj, da bi se kao dominantan energent održao. Ugalj je za mnoge evropske zemlje i dalje najdominatniji, a snabdevanje elektricnom energijom bazirano je na uglju (27 odsto), nuklearnoj energiji (28 odsto), hidro energiji (11 odsto) i gasu (23 odsto).
Prema recima Mitrovica, ugalj ne samo da obezbeduje sigurnost u snabdevanju, vec daje veliki doprinos održavanju cena energije konkurentnim, bez mnogo fluktuacija i nepredvidenih kretanja.
Primera radi, EUROCOAL je prošle godine poredio cene elektricne energije u Nemackoj, uzimajuci za referentnu 1973. godinu, pre pojave naftne krize.
U periodu 1973.-2011. cene nafte su 10 puta porasle, cene prirodnog gasa su devet puta više, ugalj je tek 2,7 puta skuplji i skoro isto važi za cene elektricne energije.
Posmatrajuci svetske parametre jasno je da su rezerve nafte, uglja, prirodnog gasa ogranicene i izvesno je iscrpljivanje neobnovljivih izvora energije. Proizvodnja iz obnovljivih izvora se stimuliše, ali je ona sama za sebe nedovoljna da bi se zadovoljile globalne energetske potrebe.
Zajednicki cilj mora biti da se dode do najboljeg moguceg energetskog i tehnološkog miksa, koji mora da bude i ekonomski opravdan, što je moguce više efikasan i ekološki – istice Mitrovic.
Do 2030. u svetu godišnje novih 200 GW
Rezerve uglja su široko rasprostranjene, za razliku od rezervi nafte i gasa.
Ekonomski nadoknadive rezerve bi mogle potrajati 150 godina, u odnosu na trenutne stope eksploatacije.
Kameni ugalj je znatno jeftiniji na medunarodnim tržištima od nafte i gasa koji najveci broj zemalja uvozi. Ocekuje se da ce ugalj ostati kljucni energent za proizvodnju elektricne energije u zemljama koje poseduju domace rezerve uglja/lignita.
Po predvidanjima Medunarodne agencije za energiju u slucaju scenarija da sadašnji zakoni i energetske politike ostaju nepromenjeni, potrošnja energije na svetskom tržištu porašce za 49 odsto od 2007. do 2035. godine, s godišnjim porastom od 2,4 odsto za period od 2009. do 2025. godine. Procena je da ce u Evropi godišnji rast konzuma biti 1,15 odsto a za konzum u Srbiji EPS procenjuje rast od 1,1 odsto godišnje.
U takvom scenariju proizvodnja elektricne energije iz uglja u svetu ce se godišnje povecavati u proseku od 2,3 odsto , cime ce ugalj biti drugi najbrže rastuci izvor za proizvodnju elektricne energije. Naš sagovornik kaže da iako su tecna goriva i dalje najveci izvor energije, prognozira se da ce njihov udeo u svetskom tržištu energije padati od 35 u 2007. na 30 odsto u 2035. godini, zbog visokih cena nafte.
Za ispunjanje ovakvog rasta potrošnje potrebne su investicije, a predvidanja IEA pokazuju da bi do 2030. godine u svetu bilo potrebno izgraditi 200 GW instalisanih kapaciteta godišnje, što znaci oko novih 550 MW dnevno! – objasnio nam je Mitrovic.
Šta ce se posle 2030. graditi, koje ce tehnologije dobiti primat, zavisi od mnogo faktora. Ono što se namece nama, kao zemlji u razvoju, je realnost da Srbija u narednih petnaestak godina bazira svoj razvoj na uglju/lignitu i saceka rasplet u svetu u trci tehnologija.
Posebno kada je u projektima potrebna pomoc u finansiranju, tu su i multisektorski i multidisciplinarni aspekt. Primer ovakvog nacina rada je aktuelni projekat „Unapredenje životne sredine u EPS RB Kolubara“, koji je iz rudarskog sektora, a cilj je unapredenje tehnologije eksploatacije uglja. Da bi dobio „zeleno“ svetlo medunarodnih finansijskih institucija, Evropske banke za obnovu i razvoj i Nemacke razvojne banke (KfW) projekat je morao da dokaže doprinos u unapredenju životne sredine, energetski i socijalni doprinos održivom razvoju. Mitrovic kaže da se kroz ovaj projekat doprinelo primeni koncepta zelene ekonomije, što ce postati normativ i za naredne projekte. Zbog ovakvog pristupa, Evropska banka za obnovu i razvoj je izuzetno brzo prihvatila projekat i roku koji je rekordno kratak u odnosu na druge projekte u regionu, potpisala sa nama ugovor o zajmu, a uskoro ocekujemo i potpisivanje dela zajma sa Nemackom razvojnom bankom – naglasio je naš sagovornik.
Poslednji trendovi na tržištu uglja Trendove na tržištu uglja u prošloj godini bitno su poremetili poplave u Kvinslendu, u Australiji i zemljotres i cunami u Japanu. Poplavljeni kopovi i oštecene železnicke pruge do luka u Australiji poremetili su isporuke i snabdevanje ugljem, što se odrazilo na cene.
Nemili dogadaji u Japanu, katastrofa na nuklearnoj elektrani „Fukušima“ kao i oštecenja na ostalim nuklearnim elektranama i elektranama na ugalj, uticali su na upotrebu nuklearne energije za proizvodnju elektricne energije širom sveta. Vlada Švajcarske je donela odluku o zatvaranju svojih pet postojecih nuklearnih elektrana u periodu 2019.-2034., kao i odluku da nece izgraditi ni jednu novu nuklearnu.
U Nemackoj je sedam najstarijih nuklearnih elektrana (puštene u rad pre 1980) ugašeno. Ostatak se planira za zatvaranje do 2022. godine. Nestabilnost na Bliskom Istoku preti snabdevanju naftom, i dalje stvarajuci pritisak na cene sirove nafte. Naš sagovornik kaže da je tako ugalj ostao na svom nivou, kao konkurentni izvor energije i postao je gorivo izbora za proizvodnju elektricne energije u zemljama u razvoju.
To se desilo ponajviše u Kini, gde je potrošnja dostigla nivo od preko 3,3 milijarde tone, što iznosi skoro polovinu svetske potrošnje! Prošle godine je Kina, iako veliki proizvodac uglja, kako kaže Mitrovic, po prvi put iskazala potrebu za nedostajucom kolicinom ovog energenta.
Kao i Kina, Indija i ostale zemlje sa brzim razvojem ekonomije se sve više oslanjaju na medunarodno tržište uglja, kako bi zadovoljile svoje potrebe i ispratile dinamiku snabdevanja ugljem koja se u izvesnoj meri izmenila – objasnio nam je Slobodan Mitrovic. – Zanimljivo je da cene uglja u Evropi sada prate cene u luci Kuinhuangdao, tako da je kinesko tržište postalo znacajno za izvoznike i trgovce. A. B. M.
Iako su mnogi prognozirali da ce ugalj posle havarije u japanskoj nuklearki „Fukušima“ i zatvaranja nuklearki u Nemackoj doživeti renesansu, izvesno je da ce i rudarski sektor osetiti razvojne promene.
Sigurnost snabdevanja, konkurencija i zahtevi u zaštiti životne sredine glavne su smernice razvoja rudarstva, i to ne samo u razvijenim zemljama, vec i u onima u tranziciji.
Ugalj ce obezbediti svoj most ka buducnosti, ali samo uz preduzete paralelne aktivnosti za povecanje efikasnosti, uvodenje savremenih tehnologija, kroz bolju organizaciju i unapredenje mera zaštite životne sredine – kaže za naš list Slobodan Mitrovic, direktor za strategiju i investicije u proizvodnji u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije. –Naglasak treba da bude na održivom upravljanju eksploatacijom uglja, ali sa osvrtom na osnovne operacije koje donose vrednost proizvoda i usluga klijentima, kao i u zadovoljavanju ciljeva društva, privrede, lokalnih zajednica, istovremeno razvijajuci profitabilne poslovne rezultate.
Tako „cist“ ugalj mora postati i „pametan“ ugalj, da bi se kao dominantan energent održao. Ugalj je za mnoge evropske zemlje i dalje najdominatniji, a snabdevanje elektricnom energijom bazirano je na uglju (27 odsto), nuklearnoj energiji (28 odsto), hidro energiji (11 odsto) i gasu (23 odsto).
Prema recima Mitrovica, ugalj ne samo da obezbeduje sigurnost u snabdevanju, vec daje veliki doprinos održavanju cena energije konkurentnim, bez mnogo fluktuacija i nepredvidenih kretanja.
Primera radi, EUROCOAL je prošle godine poredio cene elektricne energije u Nemackoj, uzimajuci za referentnu 1973. godinu, pre pojave naftne krize.
U periodu 1973.-2011. cene nafte su 10 puta porasle, cene prirodnog gasa su devet puta više, ugalj je tek 2,7 puta skuplji i skoro isto važi za cene elektricne energije.
Posmatrajuci svetske parametre jasno je da su rezerve nafte, uglja, prirodnog gasa ogranicene i izvesno je iscrpljivanje neobnovljivih izvora energije. Proizvodnja iz obnovljivih izvora se stimuliše, ali je ona sama za sebe nedovoljna da bi se zadovoljile globalne energetske potrebe.
Zajednicki cilj mora biti da se dode do najboljeg moguceg energetskog i tehnološkog miksa, koji mora da bude i ekonomski opravdan, što je moguce više efikasan i ekološki – istice Mitrovic.
Do 2030. u svetu godišnje novih 200 GW
Rezerve uglja su široko rasprostranjene, za razliku od rezervi nafte i gasa.
Ekonomski nadoknadive rezerve bi mogle potrajati 150 godina, u odnosu na trenutne stope eksploatacije.
Kameni ugalj je znatno jeftiniji na medunarodnim tržištima od nafte i gasa koji najveci broj zemalja uvozi. Ocekuje se da ce ugalj ostati kljucni energent za proizvodnju elektricne energije u zemljama koje poseduju domace rezerve uglja/lignita.
Po predvidanjima Medunarodne agencije za energiju u slucaju scenarija da sadašnji zakoni i energetske politike ostaju nepromenjeni, potrošnja energije na svetskom tržištu porašce za 49 odsto od 2007. do 2035. godine, s godišnjim porastom od 2,4 odsto za period od 2009. do 2025. godine. Procena je da ce u Evropi godišnji rast konzuma biti 1,15 odsto a za konzum u Srbiji EPS procenjuje rast od 1,1 odsto godišnje.
U takvom scenariju proizvodnja elektricne energije iz uglja u svetu ce se godišnje povecavati u proseku od 2,3 odsto , cime ce ugalj biti drugi najbrže rastuci izvor za proizvodnju elektricne energije. Naš sagovornik kaže da iako su tecna goriva i dalje najveci izvor energije, prognozira se da ce njihov udeo u svetskom tržištu energije padati od 35 u 2007. na 30 odsto u 2035. godini, zbog visokih cena nafte.
Za ispunjanje ovakvog rasta potrošnje potrebne su investicije, a predvidanja IEA pokazuju da bi do 2030. godine u svetu bilo potrebno izgraditi 200 GW instalisanih kapaciteta godišnje, što znaci oko novih 550 MW dnevno! – objasnio nam je Mitrovic.
Šta ce se posle 2030. graditi, koje ce tehnologije dobiti primat, zavisi od mnogo faktora. Ono što se namece nama, kao zemlji u razvoju, je realnost da Srbija u narednih petnaestak godina bazira svoj razvoj na uglju/lignitu i saceka rasplet u svetu u trci tehnologija.
Posebno kada je u projektima potrebna pomoc u finansiranju, tu su i multisektorski i multidisciplinarni aspekt. Primer ovakvog nacina rada je aktuelni projekat „Unapredenje životne sredine u EPS RB Kolubara“, koji je iz rudarskog sektora, a cilj je unapredenje tehnologije eksploatacije uglja. Da bi dobio „zeleno“ svetlo medunarodnih finansijskih institucija, Evropske banke za obnovu i razvoj i Nemacke razvojne banke (KfW) projekat je morao da dokaže doprinos u unapredenju životne sredine, energetski i socijalni doprinos održivom razvoju. Mitrovic kaže da se kroz ovaj projekat doprinelo primeni koncepta zelene ekonomije, što ce postati normativ i za naredne projekte. Zbog ovakvog pristupa, Evropska banka za obnovu i razvoj je izuzetno brzo prihvatila projekat i roku koji je rekordno kratak u odnosu na druge projekte u regionu, potpisala sa nama ugovor o zajmu, a uskoro ocekujemo i potpisivanje dela zajma sa Nemackom razvojnom bankom – naglasio je naš sagovornik.
Poslednji trendovi na tržištu uglja Trendove na tržištu uglja u prošloj godini bitno su poremetili poplave u Kvinslendu, u Australiji i zemljotres i cunami u Japanu. Poplavljeni kopovi i oštecene železnicke pruge do luka u Australiji poremetili su isporuke i snabdevanje ugljem, što se odrazilo na cene.
Nemili dogadaji u Japanu, katastrofa na nuklearnoj elektrani „Fukušima“ kao i oštecenja na ostalim nuklearnim elektranama i elektranama na ugalj, uticali su na upotrebu nuklearne energije za proizvodnju elektricne energije širom sveta. Vlada Švajcarske je donela odluku o zatvaranju svojih pet postojecih nuklearnih elektrana u periodu 2019.-2034., kao i odluku da nece izgraditi ni jednu novu nuklearnu.
U Nemackoj je sedam najstarijih nuklearnih elektrana (puštene u rad pre 1980) ugašeno. Ostatak se planira za zatvaranje do 2022. godine. Nestabilnost na Bliskom Istoku preti snabdevanju naftom, i dalje stvarajuci pritisak na cene sirove nafte. Naš sagovornik kaže da je tako ugalj ostao na svom nivou, kao konkurentni izvor energije i postao je gorivo izbora za proizvodnju elektricne energije u zemljama u razvoju.
To se desilo ponajviše u Kini, gde je potrošnja dostigla nivo od preko 3,3 milijarde tone, što iznosi skoro polovinu svetske potrošnje! Prošle godine je Kina, iako veliki proizvodac uglja, kako kaže Mitrovic, po prvi put iskazala potrebu za nedostajucom kolicinom ovog energenta.
Kao i Kina, Indija i ostale zemlje sa brzim razvojem ekonomije se sve više oslanjaju na medunarodno tržište uglja, kako bi zadovoljile svoje potrebe i ispratile dinamiku snabdevanja ugljem koja se u izvesnoj meri izmenila – objasnio nam je Slobodan Mitrovic. – Zanimljivo je da cene uglja u Evropi sada prate cene u luci Kuinhuangdao, tako da je kinesko tržište postalo znacajno za izvoznike i trgovce. A. B. M.