Prirodno bogatstvo u temeljima prestonice - Ispod Beograda veliki geotermalni potencijal za grejanje i hlađenje objekata

Beograd leži na ogromnom energetskom potencijalu, koji se delimično crpi iz podzemnih geotermalnih voda. Izvori i voda "čuvaju" energiju toplotne snage od preko 100 megavata, koja je obnovljiva i praktično neiscrpna.
Na dvadesetak lokacija u svakom trenutku iz zemlje izvire voda koja ima temperaturu od oko 20 stepeni. Sa njom se greje desetak objekata različite veličine.

Rudarsko-geološki fakultet, departman za hidrogeologiju, radi na studiji "Hidrogeotermalni potencijal teritorije grada Beograda". Očekuje se da će 2012. biti kompletno gotova, a grad i investitori dobiće uvid u lokacije sa kojih se može crpeti geotermalna voda sa toplotnim potencijalom. Uprava za energetiku grada finansira taj projekat.
Imamo preko 200 tačaka u Beogradu o kojima imamo podatke o temperaturi vode i energetskom potencijalu, preko 30 projekata smo već uradili za razne zgrade - rekao je Dejan Milenić, šef Centra za obnovljive energetske resurse.
- Na Bežanijskoj kosi radimo na izgradnji vrtića, koji se nalazi na jednom od izvora koji će grejati oko 2.000 kvadrata. Završen je bunar a voda već teče.

Same zgrade koje se zidaju na mestima izvorišta tople vode će u potpunosti koristiti energiju za grejanje ili za hlađenje. Takve lokacije će, automatski, više vredeti, ali će i objekti koji se zidaju postati isplativiji.
Ovo je sada potpuno ravnopravni sistem za zagrevanje i već dominira u svetu, s obzirom na to da smo fosilna goriva - ugalj, naftu, mazut potrošili 10.000 puta brže nego što su se stvarala - objašnjava profesor Milenić.
- Sada se koriste izvori energije koji su obnovljivi u ljudskom veku. Budućnost je pored geotermalne energije, koje ima dovoljno za potrebe Beograda, u biomasi, vetrogeneratorima, solarnoj energiji, plimi i oseci, biogasovima.
Sistem je napravljen da se sa dubina od 300 metara voda ispumpava, preko toplotnih pumpi i izmenjivača, kojima se toplota uzima i šalje korisniku. Takva voda se vraća u zemlju, a leti može da primi toplotu i da radi kao prirodni erkondišn. Tako energija, praktično, neprekidno kruži i obnavlja se.
Zgrada "Vig plaza" od 17.000 kvadrata, na Novom Beogradu, greje se iz jednog bunara, koji obezbeđuje preko 250 kilovata toplote. Zgrade Beogradskih elektrana, Građevinska direkcija Srbije, "Autokomerca", Toplana Konjarnik se već greju na ovaj način, rade se projekti za halu "Pionir", vrtiće... Grejaćemo se na vodu.

Toplifikacija
Korišćenje geotermalnih voda ima dvojako dejstvo u štednji energije, ali i životne sredine. Ekološki efekat se ogleda u tome što upotreba geotermalnih voda nema uticaja na okolinu. Nama ni produkata sagorevanja kao kod fosilnih goriva. Ovo omogućava da se uradi toplifikacija čitavih naselja.

Voda na sve strane
Voda sa višom temperaturom, preko 30 stepeni, može da se koristi za direktno grejanje. Takvih izvora ima u rubnim delovima grada, u Mladenovcu postoji izvor sa temperaturom od 50 stepeni. Tople vode ima i u Lazarevcu, Obrenovcu, Grockoj... U užem delu Beograda, sa geotermalnim vodama bogat je Novi Beograd, Donji grad, leva obala Dunava, Senjak, naselje Braće Jerković. Vode iz izvora u Ovči i Skadarliji su najtoplije, sa 23 stepena.
(Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 12.10.2011.)