„Prekretnica za svet“

Crno-žuta koalicija prethodno je u oktobru 2010. godine donela odluku o produženju rada nemačkih nuklearki. Prema tom planu, poslednja nuklearka je trebalo da prestane sa radom najranije 2036. Kao diplomirana fizičarka, savezna kancelarka Angele Merkel (CDU) ranije je zastupala mišljenje da je rizik rada nuklearki moguće držati pod kontrolom. Međutim na dan kada se katastrofa dogodila došlo je do velike promene i tada je izjavila: „Događaji u Japanu su prekretnica za čitav svet“.

Bildunterschrift: Dva dana nakon katastrofe u Fukušimi savezna vlada je zamrzla prethodno donetu odluku iz oktobra 2010. i sedam najstarijih nuklearki je odmah prestalo sa radom. Vlada je angažovala specijalan tim stručnjaka, koji je dobio tri meseca vremena da ispita bezbednost domaćih nuklearki. Rezultati su bili saopšteni u maju i bili su uznemirujući: u svim nemačkim nuklearkama pronađeni su bezbednosni nedostaci. Vlada je odlučno reagovala: kancelarka Merkel lobirala je u svojoj stranci za prekid korišćenja nuklearne energije do 2022. godine. 30 juna 2011 o tome se glasalo u Bundestagu: velikom većinom glasova doneta je odluka o kraju nuklearne ere.

Skok popularnosti Zelenih

Nuklearna katastrofa u Japanu pre svega je mobilisala Nemce. U martu mesecu, kada se nesreća dogodila, na ulice je izašlo 250.000 građana zahtevajući brzo zatvaranje nuklearnih elektrana. Popularnost Stranke zelenih – koja se još od osnivanja 1980. zalaža za tu ideju – zabeležila je nazapamćen rast popularnosti. Prema istraživanju agencije „Infratest dimap“ koje sprovedeno u junu, 24 odsto ljudi je izjavilo da bi glasalo za zelene kada bi se izbori održali te nedelje. Pre Fukušime, stranku je podržavalo samo 15 procenata nemačkog stanovništva.

Rast popularnosti zelenih najbolje se video u martu na pokrajinskim izborima u Baden-Virtembergu: po prvi put u istoriji zeleni političar zelenih je postao premijer – Vinfrid Krečman. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) izgubila je vlast.

Planove o prestanku korišćenja nuklearne energije do 2022., počela je da podržava većina u Nemačkoj. To pokazuje kakav je bio trend u Nemačkoj u junu 2011: 44 odsto ispitanika smatralo je da je gašenje nuklearki prava odluka, a 33 odsto je čak bilo mišljenja da je to previše vremena.

Alternativa: vetrenjače

Paralelno sa odlukom o prestanku korišćenja nuklearne energije, Bundestag je u junu 2011 usvojio čitav niz zakona kojima je označen zaokret u proizvodnji električne energije.

I sada je cilj da se u narednih deset godina udvostruči proizvodnja električne energije putem obnovljivih izvora. Novo je da se savezna vlada posebno interesuje za korišćenje snage vetra već je za izgradnju vetrenjača na otvorenom moru izdvojila pet milijardi evra. Predviđeno je i da se stare kopnene vetrenjača tehnički poboljšaju. Druga važna tačka iz vladinog energetskog paketa je izgradnja moderne električne mreže, koja će zu minimalne gubitke moći da prenosi struju sa velikih udaljenosti.

Organizatorski izazovi

Kritičari smatraju da je vladina odluka o gašenju nuklearki do 2022. godine bilo nepotrebna, a mnogi negoduju zbog načina na koji se ta odluka sprovodi. Gerd Rozenkranc, šef odseka „politika i štampa“ nemačkog Udruženja za pomoć životnoj sredini kaže da mu nedostaje jasna organizatorska linija: „Nakon ovog usijanog energetsko-političkog leta stiče se utisak da su neki počeli da se vraćaju na staro. Jer velika transformacija koja nam predstoji nema centar.“ Rozenkranc se pita: „Ko zapravo koordiniše politički zaokret u proizvodnji električne energije?“

Po tom pitanju savezna vlada ukazuje na proces monitoringa „energija li budućnost“: krajem oktobra 2011. formiran je jedan tim stručnjaka, koji bi trebalo da savetuje vladu po tom pitanju i da joj predstavi izveštaje sa terena. Prvi takav izveštaj vlada bi trebalo da dobije krajem 2012.

Nakon više od 30 godina diskusija o prestanku korišćenja nuklearne energije u Nemačkoj, nuklearna katastrofa u Fukušimi je stavila tačku na celu priču. Deset godina političari imaju vremana da se pripreme za nov izazov: „Obazrivo napuštanje korišćenja nuklearne energije“, bez vrtoglavog rasta cena struje za potrošače.

Autori: Hajke Mor / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković