HERZ proizvodi kotlove isključivo na drvnu biomasu. Fabrika se specijalizovala za proizvodnju ove vrste kotlova sredinom 80-tih godina prošlog veka. Nova fabrika je otvorena u aprilu 2010 godine i zapošljava oko 150 ljudi. Vrednost investicije oko 13.000.000 EUR. Proizvode se kotlovi malog i velikog kapaciteta (10-1000kW), u 5 proizvodnih grupa. Grupu kotlova velikog kapaciteta čine BioMatic (220-500kW) i BioFire (500-1000kW). Udeo HERZ-ovih velikih kotlova do 1 MW na drvnu biomasu na tržištu Austrije, Nemačke i drugih zemalja (uglavnom zapadne Evrope) je oko 40%. Velika prisutnost na tržištu je zahvaljujući visokom kvalitetu i odličnom odnosu cena/kvalitet.

Garancija na kotlove je 5 godina. Na elektronske komponente garancija važi 2 godine. Kotlovi se puštaju u rad i održavaju od strane stručnog osoblja ovlašćenog od strane fabrike.

Kotlovi su modularnog tipa. To omogućava lako postavljanje i transport. Svaki kotao ima automatsko doziranje goriva, čiščenje rešetke, izmenjivača i odstranjivanje pepela iz kotla. Ovi procesi se odvijaju pri radu kotla. Automatika može da vodi do 6 krugova grejanja. Proces sagorevanja i grejanja se reguliše u odnosu na spoljnu temperature preko senzora spoljne temperature. Automatika može da upravlja mešnim ventilima, pumpama, kontroliše temperaturu potisa i povrata, održava neophodnu temperaturu vode u akumulatoru toplote i upravlja sistemom za pripremu tople sanitarne vode.

Vrlo važan deo sistema je lambda sonda. Lambda sonda meri sadržaj CO, SOx, NOx, CO2 i vlage u dimnim gasovima. Prema podacima koje prikupi lambda sonda, računar vrši korekciju procesa grejanja. Prema kvalitetu goriva može da se podesi optimalno sagorevanje za to gorivo. Lambda sonda određuje potrebnu količinu sekundardnog vazduha i doziranje goriva. Svaki kotao raspolaže ventilatorom promenljive brzine koji služi za stvaranje potpritiska u kotlu, doziranja svežeg vazduha i odstranjivanje dimnih gasova. HERZ kotlovi su kotlovi sa prinudnom promajom.

Izmenjivač toplote je vertikalne cevaste izvedbe. U njemu su smešteni turbulatori koji pospešuju proces razmene toplote i istovremeno služe za čišćenje izmenjivača. Turbulentno strujanje dimnih gasova je poželjno radi efikasnog prenosa toplote.

Čiščenje rešetke je vibraciono i odvija se u toku rada kotla. Ne postoji potreba za gašenjem. Naravno da na kotlovima postoje servisni otvori. Pošto je sam rad kotla potpuno automatizovan nema konvencionalnog načina održavanja. HERZ preporučuje, kao preventivno održavanje, da se jednom godišnje kotlovi otvore i očiste.

Telo kotla je potpuno okruženo vodom i izolovano u svakoj tački sa oko 180 mm izolacije. Potpuna obloženost vodom povećava površinu razmene toplote i osigurava da se kompletna generisana toplota preda vodi.

Potrebno je napomenuti da je kod ovih sistema izvor toplote voda, a ne kotao. Zato je poželjna veća količina vode zbog svoje inertnosti. Odnosno što je veća količina vode sporije se hladi, pa je i time lakše održavati neophodnu temperaturu u akumulatoru toplote, a time se smanjuju broj paljenja i gašenja kotla, kao i vreme rada.

Preporučuje se upotreba akumulatora toplote radi što veće uštede energije i bolje regulacije procesa grejanja. Zapremina ovih posuda se kreće od 300-5000L. Akumulatori toplote se mogu postavljati i u seriji. Naravno neophodno je izolovati ove posude. HERZ akumulatori toplote se isporučuju sa izolacijom debljine od oko 150 mm.

Kotlovi velikog kapaciteta mogu da rade sa sečkom i peletom. Takođe i sa briketima gde se briket usitnjava prilikom transporta. HERZ preporučuje upotrebu goriva određenog kvaliteta i sa minimalnim sadržajem vlage. Preporuka je da pelet ima do 6% a sečka do 20% sadržaja vlage da bi sagorevanje bilo prihvatljivog kvaliteta. Pepeo koji ostaje posle sagorevanja treba da je oko 0.5%.

HERZ nudi kompletno rešenje u vidu sistema „ključ u ruke“. Uz kotao dolazi i sistem za transport goriva, preporuke za izgradnju skladišta goriva kao i 3D i 2D prikaz kotlarnice i skladišta za potrebe naših klijenata.

Za transport sečke postoje takozvani agitator sistemi doziranja. Agitator se sastoji od dve metalne ploče spojene na centralnu osovinu koja se okreće. Tako rotirajući „disk“ gura sečku u otvoreni horizontalni puž koji dalje sečku transportuje to samog kotla. U zavisnosti od dimenzija, izgleda i zahteva skladišta postoji nekoliko izvedbi transportnog sistema koje se mogu videti u katalogu. Svaki zahtev, projekat tj. sistem je jedinstven tako da postoje raznorazna rešenja od kojih se bira najoptimalnije i nudi klijentu kao rešenje. Isto važi i za sistem za transport peleta. U ovim sistemima umesto agitatora koristi se horizontalni puž. U katalogu postoje ilustracije i za ove sisteme.

Poređenje goriva

1 L lož ulja = 1 m3 gasa = 10 kWh/L ili m3 a to je ekvivalentno:

2.5 kg drveta (4 kWh/kg)

3 kg sečke (3.3 kWh/kg)

2 kg peleta (4.9 kWh/kg)

*zavisi od vrste drveta (meko/trvdo) i sadržaja vlage

Gustina peleta je oko 650 kg/ m3.

Potrošnja prikazana u EUR-ima:

Pelet  -  oko 150 EUR/t  -  1.2 t/dan  -  150 x 1.2 = 180 EUR/dan

Lož ulje  -  oko 1.1 EUR/L  -  588 L/dan  -  1.1 x 588 = 645 EUR/dan

Gas  -  oko 0.35 EUR/m3  -  588 m3/dan  -  0.35 x 588 = 205 EUR/dan

Ovo je samo aproksimacija.

Proces sagorevanja

Drvo je domaći proizvod, potpuno nezavistan od uvoza. Drvna biomasa je CO2, neutralna, što znači da prilikom sagorevanja odaje onu količinu CO2 koju je apsorbovala u toku svog životnog veka.

Čisto gorivo ima visoki stepen efikasnosti i nisku emisiju štetnih gasova što je značajno za zaštitu životne sredine.

Trenutno u Srbiji ima 6 proizvođača peleta:

• Biotherm, proizvodni pogon u Vučkovici, kapacitet 30t/dan
• Benevento, proizvodni pogon u Čačku
• Gota, proizvodni pogon u Bajinoj Bašti, kapacitet 10t/dan
• Biobrick, proizvodni pogon u Titelu, kapacitet 7t/dan
• Zelena Drina, proizvodni pogon u Bajinoj Bašti i
• Bioenergy Point, proizvodni pogon u Boljevcu, kapacitet 35000t/godišnje.

Više od 90% proizvodnje izvozi za Evropsku uniju zbog nerazvijenosti domaćeg tržišta.

Nažalost, trenutno nema proizvođača sečke. Postoji mogućnost nabavke opreme za drobljenje drveta i proizvodnje za sopstvene potrebe kupovinom odgovarajuće opreme.

Više o biomasi možete pročitati na strani Publikacije/Biomasa i resursi u Srbiji